Izvor: Blic, 25.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biračka mesta kriju od terorista
Biračka mesta kriju od terorista
Poslednja sedmica uoči parlamentarnih izbora u Iraku, prvih slobodnih i demokratskih u poslednje tri decenije, kako se potencira u Vašingtonu, počela je samoubilačkim napadom na premijera Ijada Alavija.
Samo dan nakon što je najtraženiji terorista Abu Musab al Zarkavi objavio rat izborima, automobil-bomba je eksplodirao na kontrolnom punktu ispred Alavijeve kancelarije. Epilog: teško je povređeno deset osoba, samo pukom srećom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izbegnute su žrtve, a strah se uvukao u stanovnike svih većih iračkih gradova. Strah, jer uprkos prisustvu 200.000 stranih vojnika, bezbednost u zemlji još nije ni na vidiku.
U iščekivanju još jedne, možda i najkrvavije nedelje od svrgavanja Sadama Huseina, premijer Alavi je uveren da će nedeljni izbori biti prvi korak ka miru.
'Verujem da će izbori pomoći u okončanju nasilja i pomoći nam da se obračunamo sa teroristima', rekao je Alavi.
Međutim, iako je do izbora ostalo svega pet dana, još nije definitivno poznato da li će sunitska manjina uopšte učestvovati, što bi budući parlament moglo da liši legitimiteta i da zemlju gurne u etničku podelu. Odgovor o budućem izgledu Iraka nema ni ambasador SAD u Bagdadu Džon Negroponte.
'Mislim da izlazak sunita nije ključan ni odlučujući za pitanje legitimiteta. Najvažnije je da se izbori održe. Ipak, moramo biti veoma oprezni i ne smemo da dozvolimo da dođe do raspada države', rekao je Negroponte.
Ipak, postavlja se pitanje koliku cenu je irački režim spreman da plati za nagradu koja se, po rečima predsednika SAD Džordža Buša, zove slobodan Irak? U poslednjim procenama obaveštajaca navodi se da u Iraku ima 200.000 pobunjenika, a uprkos velikim naporima međunarodnih snaga, lokalne bezbednosne snage (policija i vojska) nisu u stanju da preuzmu odgovornost za sigurnost. Kampanje uoči izbora gotovo i da nema, osim na televiziji, ali to je slaba valjda u zemlji gde većina stanovništva nema ni struju.
Više od 60 odsto od 15 miliona birača čine šiiti, koji su rešeni da posle tri decenije ugnjetavanja režima Sadama Huseina dođu na vlast. Njih predvodi Abdul Aziz Hakim, koji ima snažno uporište u susednom Iranu, što se nikako ne dopada zvaničnom Vašingtonu. Na drugoj strani su suniti, glavni protivnik stranog prisustva u Iraku.
Lokacije glasačkih mesta kojih će biti oko 6.000 biće čuvane u tajnosti do poslednjeg trenutka kako bi se sprečili napadi pobunjenika. Tri izborna dana proglašena su za nacionalne praznike kako bi što manje ljudi bilo na ulicama. Granice Iraka će biti zatvorene tokom vikenda kako bi se sprečio ulazak terorista iz susednih država.
Kuda će Irak krenuti posle 30. januara odlučivaće se u Vašingtonu. Povlačenje SAD, poput onog iz Libana osamdesetih, ne dolazi u obzir zbog previše uloženih milijardi i velikog značaja koji Irak ima u regionu, što navodi na zaključak da će još mnogo krvi biti proliveno pre nego što mir zavlada na prostoru drevnog Vavilona. A. Petrović
