Izvor: Deutsche Welle, 04.Dec.2014, 09:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bilion dolara godišnje – na mito
U zemljama u razvoju korupcija cveta, upozorava Transparensi internešnal. Najefikasnija i najkorisnija razvojna pomoć je stoga suzbijanje korupcije, tvrdi organizacija koja je objavila aktuelni indeks korupcije u svetu.
Zemlje u razvoju imaju izvrsnu stopu rasta i jedan ogroman problem: korupciju. Na to upozorava organizacija koja se bori protiv korupcije Transparensi internešnal (TI). Najveće pogoršanje na listi svetskog korupcijskog indeksa koju svake godine objavljuje ova >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << organizacija zabeležila je Turska koja je pala na 64. mesto. Kina je na aktuelnoj listi tek na okruglom stotom mestu. Peking, doduše, vodi anitkorupcionu kampanju, ali ona ne prodire do korena problema, kaže direktor istraživanja iz nemačke sekcije TI Fin Hajnrih. Krivično se gone samo neki korumpirani političari i službenici, ali potrebno je mnogo više od toga: veća transparentnost vlasti, bolja zaštita zviždača, veće učešće građana u funkcionisanju države i nezavisnost sudstva. Rusija stoji još gore – ona zauzima 136. mesto od 175 registriranih država. Zemlje sa snažnim gospodarskim rastom poput Južnoafričke Republike i Brazila su također na nezavidnim mestima – 67. i 69.
Srbija doduše nema veliki privredni rast, ali korupcija svakako cveta. Tako i ove godine Srbija na listi TI zauzima očajno 78. mesto, tik iza Crne Gore, Senegala, Svazilenda te Sao Tome i Prinsipe.
Generalno vlada mišljenje da se zemlje u razvoju približavaju Evropi, kaže Hajnrih, „ali mi ne mislimo tako. Mi, štaviše, smatramo da je njihov privredni razvoj dugoročno ugrožen ako ne uspeu da obuzdaju korupciju.“ Korupcija potkopava poverenje privrede u državne strukutre i faktor je rizika za ulagače. Ne postoje, argumentuje Hajnrih, primeri za države koje dugoročno beleže visok privredni rast i istovremeno visoku korupciju.
Prljava sestra korupcije
Indeks percepcije korupcije TI temelji se uglavnom na anketama sprovedenima među ekonomskim stručnjacima i preduzetnicima. Prema njemu se rangira 175 zemalja u kojima je zabeležena korupcija. Posebno uzorni u suzbijanju korupcije su već godinama skandinavske zemlje i Novi Zeland. Nemačka je i ove, kao i prošle godine, na 12. mestu.
Predsednica nemačkog odeljenja TI Eda Miler zatražila je od vlade u Berlinu da se jače zauzme za borbu protiv pranja novca. Ta praksa je, rekla je, „prljava sestra korupcije“. Nemačka vlada bi u Briselu trebalo da se založi za izradu novih – strožih i jasnijih – zakonskih smernica EU s ciljem suzbijanja pranja novca, jer to trenutno ne čini u dovoljnoj meri. Prema navodima Svetske banke, procenjuje se da svake godine bilion dolara ode na mito, što je oko 12 odsto ukupnog bruto-proizvoda u svetu i 30 odsto sredstava koje sve države izdvajaju za razvojnu pomoć. „Najbolja razvojna pomoć za zemlje u razvoju je zato uklanjanje mogućnosti za skrivanje korupcionih sredstava i sprečavanje da se ona pranjem novca ponovno vrate u regularne tokove“, istakla je Miler.
Dokaži da si nevin
Prema njenom mišljenju, potrebno je uvesti pouzdani registar fantomskih kompanija iza kojih se krije samo poštanski sandučić. Takav registar već postoji u Danskoj, ovogodišnjem „svetskom prvaku“ u suzbijanju korupcije, a najavili su ga i Velika Britanija i Ukrajina. Miler, osim toga, traži objavljivanje detalja o sankcijama zbog pranja novca, kako bi se znalo koje banke imaju kakvu reputaciju. Kontraproduktivno je, pak, pravilo koje važi u Nemačkoj da isto krivično delo ne može biti dva puta sankcionisano. Time opetovano pranje novca obično ostaje nekažnjeno. Trenutno se, smatra TI, u Nemačkoj premalo kontroliše sektor izvan finansijskog, recimo, trgovina nekretninama i luksuznom robom ili igre na sreću.
Za budućnost zemalja u razvoju i nerazvijenih zemalja je izrazito važno kako će se postupati s ilegalno stečenim novcem pohranjenim u njemačkim bankama. Trenutna zakonska praksa je previše komplikovana, smatra TI. Do sada je moralo biti dokazano da je vlasnik računa ilegalno stekao određeni novac što je zbog nesređene situacije u mnogim zemljama u razvoju izrazito teško, rekla je Eda Miler. Ona stoga pozdravlja planove nemačke vlade da tu praksu promeni: ubuduće bi vlasnici sumnjivih računa morali dokazati da je novac na njihovom računu stečen legalno.
