Izvor: Blic, 09.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biće skoro propast sveta
Biće skoro propast sveta
'Predskazanje, 6. 6. 06' reditelja Džona Mura
Nema zabune ni olake mistifikacije, u Novom zavetu (Otkrovenje Jovanovo) odista postoji mračno predskazanje da će u znaku tri šestice na zemlju sići (veliki stvoritelj nas odista iskušava) satanin izaslanik antihrist. Tri decenije posle kultnog filma Ričarda Donera, sada nam stiže 'Predskazanje 6. 6. 06' (god. proizvodnje: 2006. trajanje: 110 min.), kao verni rimejk koji koristi pomenuto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biblijsko upozorenje kao okosnicu. Pošto je reč o kvazireligijskom psiho-hororu, gledaoci novog filma u režiji Džona Mura vrlo dobro znaju šta ih čeka, pogotovu što je Donerova verzija imala tri filmska nastavka (sa znatno manjim uspehom), da ne pominjemo još desetak bioskopskih i TV filmova.
Po izvornom scenariju Dejvida Selcera, kojeg se u grubim naznakama držao i Murov film, u porodici američkog diplomate Ričarda Torna (Liv Šrajber) rađa se mrtvorođenče, a otac, da bi majku poštedeo bola, prihvata ponudu lekara da kao sina prihvati bebu čija je majka umrla na porođaju (motiv prvorodnog greha). Ne znajući da je u porodicu uneo klicu zla, Torn, nešto kasnije i ambasador u Londonu, sa čuđenjem i nevericom posmatra niz nesreća koje se zbivaju u njegovoj porodici i oko nje. Dolaze upozorenja i od jednog upornog katoličkog sveštenika (Vatikan je pomoću svojih astrologa video da se približava zlokobna planeta), a potom i od jednog novinskog fotografa. Obojica će biti uklonjena na najsuroviji način.
Uz dramatične znake koji nagoveštavaju dolazak apokalipse (udarac na njujorške tornjeve, najezda na Bliski istok, cunami), reditelj Džon Mur spretno gradi ovaj mračni triler. Mali Demijan (Šejmus Dejvi Ficpatrik) deluje zlokobno i nemilosrdno, dok je Mia Farou (majka Rozmarine bebe u čuvenom hororu Romana Polanskog) ovoga puta kao Demijanova dadilja izvrsna. Biće skoro propast sveta, kako pevaju čuveni svirači iz filma Saše Petrovića. I to u više nastavaka.
Old primitives
Gle, čuda: crni deo crno-crvene koalicije je opet nekog vređao na nacionalističkoj osnovi. To i nije neka vest. Već godinama ti primitivci stare škole čine svoja nedela uzduž i popreko. Ponekad to rade pod okriljem rata, ponekad u skutima vlasti. I uvek je učinak isti: demokratska, građanska, kulturna Srbija spava ili mlako reaguje, a poslenici vlasti, bez obzira na poziciju, pokušavaju da od svojih reakcija prave sitne, dnevnopolitičke kapitale.
Fašizam je uvek omogućen slabošću demokratije. Ta prosta i opštepoznata lekcija ne prima se u našoj maloj domovini iz večito istog razloga: konformizma koji, u strahu od gubitka stečevine, nije u stanju povući crtu ispod koje se ne može pristajati. Ta linija razgraničenja kulturnih od nekulturnih pomera se naniže shodno političkim ili materijalnim potrebama konformista. I u tom manevarskom prostoru operišu fašisoidi, taj specifično ovdašnji amalgam starog primitivizma i običnog, svakodnevnog fašizma.
Građani Srbije, čitaoci ovih i drugih novina, gledaoci televizije i slušaoci radija, vi, čitaoče, i ja – svi, dakle, takozvani mi, bili smo, jesmo i bićemo odgovorni za razna nepočinstva lokalnih fašista zbog svog ćutanja, nečinjenja, sleganja ramenima, relativizovanja. Laž, demagogija, prevara, lopovluk, moralna i materijalna korupcija, zločin, sve su to stvari koje smo, uostalom, već omogućili svojom pasivnošću. To što politička scena nije u stanju da obavi veliko spremanje ne znači da to nisu u stanju građani jedne države. Uvek tako biva: kada predstavnici nisu sposobni, menja ih se. Izborima, revolucijama, otporom, kako može i kako mora. I o tome smo nešto znali, jednom. Neka pitanja nisu stvar politike, nego civilizacije.
Dobio sam SMS u kojem je, između ostalog, pisalo: 'Ivana je jedna od nas'. Kakav eufemizam! Trebalo je da piše: 'Mi smo jedni od njih'. Jer tako jeste, sve dok se ne dokaže suprotno. A Ivana mora da vidi šta će sa svojima. Onima sa kojima sedi u vlasti i onima sa kojima sedi u svojoj partiji.
Šta ćemo mi sa nama, to je pitanje.
