Izvor: Blic, 04.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berluskoni, adio!
Berluskoni, adio!
Nemački kancelar Gerhard Šreder zatražio je od italijanskog premijera Silvija Berluskonija izvinjenje jer je u Evropskom parlamentu jednom nemačkom poslaniku rekao da bi mogao da igra ulogu čuvara logora u filmu o nacistima. Šreder je u nemačkom parlamentu rekao da je takvo poređenje 'potpuno neprihvatljivo'. Kontroverzni Berluskoni je evropskim poslanicima izložio prioritete koje će Italija imati tokom šestomesečnog predsedavanja Evropskom unijom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Istovremeno, grupa poslanika protestovala zbog nedavno usvojenog zakona na osnovu kog italijanski premijer ima privremeni imunitet kao medijski magnat i preduzimač. Nemački socijaldemokrata Martin Šulc je izrazio bojazan da se 'virus sukoba italijanskog interesa' ne prebaci na nivo EU. Obraćajući se posebno Šulcu, Berluskoni je objasnio da se u Italiji upravo snima film o nacističkim koncentracionim logorima i predložio mu ulogu čuvara, što je izazvalo snažne proteste. Nemačka vlada je zatražila od italijanskog ambasadora da dođe u Šrederovu kancelariju i objasni izjavu Berluskonija, a ovaj je kasnije na konferenciji za novinare pokušao da objasni da je njegova primedba upućena Šulcu 'ironična' i da 'uopšte ne predstavlja uvredu', jer je 'istovremeno inventivna i odgovarajuća'.
Na drugoj strani oštar nastup Šredera u parlamentu izmamio ja snažan aplauz poslanika, ali analitičari veruju da do većeg sukoba između Berlina i Rima ipak neće doći, iako je Berluskoni odbio da se izvini nemačkom poslaniku. Lideri u evropskom parlamentu sastali su se juče kako bi usaglasili stav o tome šta učiniti ukoliko Berluskoni i dalje bude odbijao da se izvini. Istovremeno na Apeninskom poluostrvu mediji su oštro napali premijerov nastup, ističući da je on veoma naškodio Italiji na samom startu šestomesečnog presedavanja EU.
Britanski dnevnik 'Indipendent' piše da čak ni najveći neprijatelji italijanskog premijera Silvija Barluskonija nisu očekivali da će on u tako kratkom roku izazvati pravi metež u Evropskom parlamentu. List prenosi ocenu jednog britanskog laburističkog poslanika u Strazburu da je predsednik italijanske Vlade izvršio najbrže političko samoubistvo u istoriji EU. 'Fajnenšel tajms' piše da se italijansko predsedavanje EU nakon samo dva i po dana pretvorilo u ogorčenje.
Italiju nije mogao da očekuje gori start na čelu EU. Berluskoni je umesto da se drži ciljeva politike Unije sebe istakao u prvi plan. Postavlja se logično pitanje da li je on uopšte sposoban da govori u ime Evrope. Berluskoni gaji dobre odnose sa britanskim premijerom i američkim predsednikom što takođe ne nailazi na oduševljenje većeg broja članica Unije.
Berluskoni je najbogatiji Italijan, čija se imovina procenjuje na 5,1 milijardu dolara. Većina tog novca otpada na komercijalne televizije čiji je on vlasnik. Berluskoni je prvi premijer koji je shvatio značaj televizije za pobedu na izborima.
Berluskoni je rođen 29. septembra 1936. godine u jednoj porodici niže klase u Milanu. Od malena je počeo da radi, prodavao je sve od sredstava za čišćenje do knjiga, a bio je i pevač u noćnom klubu, gde je naučio da koristi svoj šarm. Pre 42 godine je diplomirao pravo i započeo biznis sa građevinskom firmom Elinord. Deset godina kasnije lansirao je lokalnu kablovsku televiziju 'Tele Milano'. Imperija je tada krenula nezaustavljivo da se širi. Usledila je kupovina izdavačke kuće 'Mondadori' i vodećeg dnevnika 'Il Đurnale'. Berluskonijeva kompanija Fininvest je preuzela gotovo 150 drugih kompanija. Prvi put je postao premijer 1994. godine i nalazio se na čelu koalicije sa desničarima Nacionalnom alijansom i Severnom ligom. Posle svega sedam meseci vlada se raspala a premijer je optužen za utaju poreza. Vratio se na vlast sedam godina kasnije.
Berluskoni je praktično produkt sam za sebe i Italijani su srećni sa njim. Ali to mu neće pomoći u odnosima sa EU. Male zemlje članice žele mnogo više realne vlasti u Briselu, dok druge poput Velike Britanije žele da blokiraju preveliki uticaj malih. Većina Italijana želi da upravo Rim bude mesto rođenje 'Nove Evrope', a Berluskoni će učiniti sve da upravo prestonica bude mesto potpisivanja novog ustava 2004. A.P. Najveći gafovi italijanskog premijera
'Imam jahtu, ali za poslednje dve godine na njoj sam proveo samo jedan dan. A u svojoj kući na Bermudima nisam bio dve ili tri godine. Isto važi za kuću koju imam u Portofinu. Život mi se izmenio. Kvalitet mu je postao užasan. Kako je surov ovaj posao' - iz intervjua 'Njujork tajmsu'.
'Imam malo kose na glavi jer mi je mozak tako velik da mi svu kosu istiskuje napolje. Žao mi je što sam kazao da komunisti jedu bebe. Ali ako želite, mogu vam organizovati konferenciju na kojoj ću dokazati da komunisti stvarno jedu bebe, a vala čine i gore stvari', izjavljuje tokom predizborne kampanje.
'Rasmusen ne samo što je sjajan kolega, nego i najbolje izgleda', govori Berluskoni o danskom premijeru. Zatim uz smejuljenje dodaje: 'On tako dobro izgleda da razmišljam da ga predstavim svojoj ženi'.
Prošle godine na Samitu G 8 u Kanadi tokom obraćnja francuskog predsednika Žaka Širaka, Berluskoni je iznenada ustao i počeo da deli satove kao poklon prisutnim liderima. Njegova neposrednost je dobro poznata.
Tokom grupnog slikanja na neformalnom samitu Evropske unije u Španiji, Berluskoni drži dva prsta iznad glave svog kolege Žosea Pikea, tada španskog ministra inostranih poslova. Radi se o tradicionalnom latinskom gestu kojim se obeležava rogonja - čovek koga vara žena.
.jpg)
