Izvor: Vostok.rs, 13.Avg.2011, 00:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berlinski zid: Zid i njegova senka
12.08.2011. - 50-godišnjica izgradnje Berlinskog zida
Može li se smatrati 50-godišnjica izgradnje Berlinskog zida jubilejem? Takvo pitanje postavljaju sebi ovih dana i političari, i eksperti, i novinari. Zaista, pod jubilejem obično se shvataju svečani i praznični datumi. A kako se može obeležiti pedesetogodišnjica objekta koji se obično smatra simbolom raskola Nemačke i Evrope, simbolom hladnog rata? U svakom slučaju, ovaj datum je nemoguće izbrisati iz istorije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ma koliko on bio protivrečan.
Čini se da je za pola veka proteklih posle 13. avgusta 1961. godine o Berlinskom zidu rečeno i napisano sve. Naravno, najraširenija presuda političkim arhitektama objekta koji je postao stvar prošlosti je zaključak da su vlasti bivše Istočne Nemačke na žestok i varvarski način pokušavale da pregrade svojim građanima put ka slobodi i demokratiji. Tačnije, na Zapad.
Danas je zid za mnoge postao egzotika, a obilazak njegovih fragmenata koji su se negde sačuvali turistička atrakcija. Ali sporovi o samom zidu traju do danas. Zanimljivi detalj. Ovih dana nemačka agenicija Forsa je anketirala stanovnike Berlina povodom njihovog odnosa prema događajima do pre pola veka. I ispostavilo se da je 25% anketiranih delimično saglasno da je podizanje Zida bilo neophodno i opravdano, a 10% ocenjuje ovu činjenicu kao isključivo pozitivnu. Paradoks? Ne sasvim, smatra bivši diplomata, glavni naučni saradnik Evropskog instituta, doktor političkih nauka Igor Maksimičev, koji proučava probleme Nemačke od 1956. godine.
Sve političke pojave, i prošle i današnje, mnogo su složenije nego što na prvi pogled deluju. Po meni, ne može se predstavljati stvar tako da je Zid simbol raskola Nemačke i Evrope. To je pre posledica raskola. Jer Zid se pojavio 16 godina posle 1945. Sve to vreme između Zapadne i Istočne Nemačke psotojao je nekontrolisani prelazak granice. Pojava Zida je postala reakcija na dejstva Zapada.
Igor Maksmičev, kao i drugi politikolozi, smatra da prilikom ocene odluke o izgradnji Zida treba uzimati u obzir istorijski konetkst. Fiksiranje granica između dva dela grada na paradoksalni način, po izrazu Maksimičeva, doprinela je smanjenju napetosti. Tačnije, govori naučnik, na Zapadu su tada shvatili da plodove pobede SSSR 1945. ne mogu da se oduzmu, treba ili ratovati, ili tražiti drugi način. I takav način je pronađen – Nemačka se ujedinila, ali kasnije.
Što se tiče nostalgije dela bivših građana Istočne Nemačke za svojom prošlošću, naučnik to objašnjava time što prilikom ujedinjenja zemlje niko nije pitao pod kojim uslovima će se stvarati jedinstvena država. I oni pozitivni momenti koji su postojali u socijalnom uređenju Istočne Nemačke bili su jednostavno odbačeni.
I poslednje. Berlinski zid nije pećinski pronalazak vlasti bivše Istočne Nemačke. Danas, u 21. veku, na planeti ima najmanje 15 isto tako mračnih zidova sa bodljikavom žicom i osmatračnicama. Da li će i oni dobiti svoje jubileje?
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
