Izvor: Deutsche Welle, 07.Feb.2019, 11:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berlinare je kvir
Berlinale je jedan od retkih velikih festivala na kojem je pojam kvir-filma postao normalnost. Ipak, nisu svi zadovoljni s laganim utapanjem te tematike u društveni mejnstrim.
Iako Berlinale nikad nije bio isključivo festival filmova sa kvir (queer) tematikom, kao festival koji je uvek bio „političkiji“ od ostalih „A“ filmskih festivala (Kan, Venecija), i koji se kroz odabir filmova uvek bavio, ali i promovicao i ljudska prava, u Berlinu se tim filmovima već decenijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << pridaje posebna pažnja.
Jan Kinemund, nekadašnji glavni urednik kvir filmskog časopisa „Sissy“ i trenutno docent na Univerzitetu u Hildeshajmu, objašnjava kako je na početku etabliranja kvir filma kao posebnog žanra društvena situacija bila drugačija.
„Tada, krajem osamdesetih, AIDS je bio velika društvena tema. Tu se pokazala potreba da se o tome priča, a ’Tedi’ je pružio dobar temelj za takvu vrstu društvene rasprave. Preko toga se osetila i velika podrška i solidarizacija ostatka društva“, objašnjava Kinemund u razgovoru za DW.
Ove godine u sklopu obeležavanja 40 godina kvir filma na Belrinalu, prikazuje se i restaurirana verzija poznate AIDS drame „Buddies“ iz 1985.
Tematike iz sredine društva
Na početku se većina filmova direktno bavila problemima LGBT populacije i bila je usko vezana za tada novi festivalski program Panorama. Bilo je to i doba proboja prvih rediteljskih zvezda tog žanra, poput Pedra Almodovara ili Gusa van Santa. Zato i ne čudi što su upravo ti reditelji bili među prvim dobitnicima nagrade „Tedi“ koja se od 1987. dodeljuje filmovima prikazanim na Berlinalu s kvir tematikom.
„Posebno kod nagrade ’Tedi’ je to što se ona ne dodeljuje filmovima na jednom kvir festivalu, već pokazuje da takvih filmova ima u svim sekcijama Berlinala“, kaže Kinemund. To ističe posebnost Berlinala u konkurenciji s druga dva „A“ festivala. „I ostali ’A’ festivali su pre nekoliko godina uveli nagradu za kvir filmove, ali su u jednom trenutku shvatili da u programima jednostavno nema dovoljno dela koja bi mogla da spadaju u tu kategoriju“, objašnjava Kinemund koji od samog početka prati „Tedi“ aktivnosti.
„Medvedić“ je pronašao svoj put i do mejnstrima
Ideja je bila ta da se kvir filmovi ne izoluju u poseban program, već se želelo da se pokaže da su filmovi s tom tematikom, filmovi koji se tiču celokupnog društva.
„Mejnstrim je OK, ali...“
Odabirom filmova iz svih selekcija festivala „Tedi“ nije pojam zatvoren i ograničen na jednu temu, već se provlači kroz mnoge društvene teme. Ove godine za „Tedija“ konkuriše 58 filmova iz svih Berlinale-programa u kojima će ukupno biti prikazano preko 400 filmova. Među filmovima koji ove godine konkurišu za nagradu „Tedi“ opet se nalazi i nekoliko brazilskih dela što, nakon dolaska na vlast izuzetno homofobičnog predsednika na čelo te zemlje s bogatom kvir tradicijom, treba gledati u novom svetlu.
Uz zemlje u kojima se tradicionalno kvir populacija nalazi na udaru, poput Rusija, Kine, Indonezije ili Pakistana, ove godine u centar pažnje tako dolaze filmovi iz zemalja koje čine korak unazad kad su u pitanju prava društvenih manjina.
„Zemlje poput SAD ili Brazila su nekada bile daleko ispred nas po pitanju prava kvir populacija. Sada tu uočavamo nazadovanje“, kaže Kinemund. I upravo zbog toga on kritički gleda na proces „normaliziranja“ kvir filma na Berlinalu.
„Ja lično imam mali problem s činjenicom da je nagrada ’Tedi’ u sklopu Berlinala postao nekakva vrsta normalnosti, što samo po sebi nije loše. No to ujedno znači i da se ne govori baš mnogo o problemima kvir zajednice. A problema ima i dalje“, zaključuje Kinemund.
Nagrada „Tedi“ tradicionalno se dodeljuje u petak uoči završetka Berlinala, a dodela nagrade je propraćena žurkom koju autori „Tedi-bloga“ nazivaju „najboljom zabavom na žurkama bogatom Berlinalu“.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
