Izvor: Politika, 02.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berlin protiv Buša
Rešenost Vašingtona da dodatno naoruža neke zemlje Bliskog istoka izazvala oštro nemačko protivljenje
Umesto "izvoza demokratije", izvoz oružja. Ovaj zaokret, ako je o zaokretu uopšte reč, u američkoj spoljnoj politici uznemirio je politički Berlin. Posle odlaska Gerharda Šredera sa vlasti, koji je ušao u otvoreni "klinč" sa američkim predsednikom zbog njegove ratne avanture u Iraku, ovde se nisu čule tako žustre kritike na račun politike predsednika Džordža >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Buša.
Neposredan povod za političke iritacije jeste rešenost Vašingtona da dodatno naoruža jedan broj arapskih zemalja i saveznika, pre svega Saudijsku Arabiju i Egipat, u nameri da time obuzda vojnu moć Irana.
Prvi je osuo paljbu čovek u čijem je "opisu poslova" poravnanje eventualnih pukotina i nesuglasica između Berlina i Vašingtona, vladin koordinator za nemačko-američke odnose, socijaldemokrata Karsten Fogt.
Ne vidim nikakav smisao u dodatnom naoružavanju ovih zemalja, rekao je vladin koordinator, uz konstataciju da region Bliskog istoka ne pati zbog manjka oružja, nego zbog odsustva stabilnosti. On uočava drastičan raskorak između dosadašnje američke priče o slobodama i izvozu demokratije i sadašnje rešenosti da se pribegne naoružavanju.
Predsednik Buš je, da podsetimo, preko svojih visokih izaslanika, šefa diplomatije Kondolize Rajs i ministra odbrane Roberta Gejtsa, koji se nalaze u misiji na Bliskom istoku, najavio odluku da opremi najmodernijim oružjem Saudijsku Arabiju – rakete, preventivno oružje, naoružanje za ratno vazduhoplovstvo i mornaricu – Egipat i još neke zemlje Persijskog zaliva, uz objašnjenje da Vašington ne ostavlja svoje prijatelje na cedilu.
Da se strategijom obuzdavanja Irana ne bi poremetila (pre)moć Izraela, Vašington je u isto vreme odlučio da u sledećih deset godina poveća vojnu pomoć ovoj zemlji sa dvadeset četiri na trideset milijardi dolara.
Oštra kritika nove politike američke administracije na Bliskom istoku dobila je, očigledno, širok stranački konsenzus. U tome su jednako glasni i vlast i opozicija. Svima posebno bode oči izdašna vojna pomoć nedemokratskom režimu u Saudijskoj Arabiji.
Predsednik Odbora Bundestaga za spoljnu politiku Rupreht Polenc (CDU) upozorava da se region ne čini stabilnijim ako se buretu baruta doda eksploziva.
Bivši državni sekretar u ministarstvu spoljnih poslova iz vremena Hansa Ditriha Genšera, i jedan od prvaka opozicione liberalne stranke, Verner Hojer konstatuje da je nova američka strategija "primitivna forma realpolitike" i da je naoružavanje po mustri hladnog rata – krajnje neodgovorno.
Direktor Fondacije za nauku i politiku (vladin "trust mozgova") Folker Pertes vidi u ovom američkom spoljnopolitičkom zaokretu vraćanje na tradicionalnu američku liniju po kojoj je najefikasniji način blokiranja neprijatelja u naoružavanju američkih prijatelja.
Jedino u čemu se razlikuju kritičari nove američke politike na Bliskom istoku jesu procene o tome kakve će to posledice ostaviti na nemačko-američke odnose, koji su dolaskom Angele Merkel na vlast počeli upadljivo da se popravljaju u odnosu na "mrazovita vremena" dok se na kancelarskom tronu nalazio njen prethodnik Šreder.
Dok jedni, kao što je već spomenuti Karsten Fogt tvrde da sadašnji nesporazumi neće zaustaviti "otopljavanje", ima dosta onih koji su uvereni da će različiti nemačko-američki interesi uslovljavati nova varničenja.
Miroslav Stojanović
[objavljeno: 02.08.2007.]
