Izvor: Deutsche Welle, 31.Maj.2016, 11:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beogradski penal još uvek boli
Ciriški izdavač Diogenes je, uoči Evropskog prvenstava u fudbalu, objavio zbirku teksova „Neće valjda opet nula-nula“. Među sjajnim i tragičnim trenucima fudbala je i „Beogradska noć“.
Vinfrid Štefan priredio je zbirku tekstova o fudbalu pod naslovom „Neće valjda opet nula-nula – priče i pesme o fudbalu“. Na 288 stranica zebeleženo je mnogo toga što fudbal čini opsesijom za milione ljudi. Trenuci neopisive sreće, driblinzi za pamćenje, kombinacije snova. >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Treneri koji vode timove kao što pozorišni režiser vodi glumačku ekipu i fudbaleri koji se ponašaju kao pozorišne zvezde.
Neprebolna beogradska noć
Ali je reč i o tragedijama koje još uvek bole, mada je prošlo 40 godina. Recimo, priča „Beogradski penal“ u kojoj Uli Henes priznaje da nikada nije preboleo jednu beogradsku noć – 20. juna 1976. Finale evropskog prvenstva u fudbalu. U polufinalu su Nemci savladali Jugoslaviju sa 4:2 u produžecima, mada su u prvom poluvremenu, jednom od najboljih koje je ikada odigrala neka jugoslovenska ekipa, gubili sa 0:2.
I u finalu ih je čekala drama u susretu sa Čehoslovačkom. U regularnom delu, ali i posle produžetaka, bilo je 2:2. Prilikom izvođenja penala pri rezultatu 4:3 za Čehoslovačku na redu je nemački reprezentativac Uli Henes. On je tada u očima stručnjaka bio „najbrži živi napadač u Evropi“. Henes se seća: „Namestio sam loptu na tačku kao u transu. Uzeo sam zalet i šutnuo ne pogledavši golmana. Gledao sam za loptom, ona se penjala, penjala. Kao raketa sa Kejp Kenedija zujala je u pravcu oblaka. Nema golmana koji bi je mogao dohvatiti, toliko je bila visoka. Jedino što nije ušla u go, ta lopta. Oko mene je odjednom bila praznina“, seća se Henes, ne bez humora. Čehoslovačka je realizovala sledeći penal i postala evropski šampion, raspršio se nemački san o tituli.
Fudbal je umetnički događaj
U jednoj od priča je novinar dnevnih švajcarskih novina oponašao velikog nemačkog dramskog pisca i pesnika Bertolta Brehta, stavljajući mu u usta zapis „Šalke-Hanover je umetnički događaj godine 1929“. Izmislivši da je Breht rekao kako je fudbal zabavniji od pozorišta autor se poigrao sa sličnostima pozorišne i fudbalske predstave. U šaljivo intoniranom tekstu izmišljen je i Brehtov citat: „To što bolji ne pobedi uvek govori da je umetnost fudbala nemilosrdno realistična“.
U zbirci priča je i „Danteova tragedija“. Međutim, nije reč o slavnom piscu Danteu već o brazilskom reprezentativcu i igraču minhenskog Bajerna, Danteu Bonfimu Santosu, koji će sigurno pamtiti Belo Horizonte 8. jula 2014. Na svetskom prvenstvu je Brazil igrao protiv Nemačke, a Dante protiv čak šestorice klupskih kolega iz Bajerna, čemu se, kako je rekao, radovao. Radost je bila kratkog veka jer je brazilska ekipa doživljava brodolom kao malo kada u istoriji – Nemačka je pregazila domaćina sa 7:1!
Pesnik na golu
U ovoj zbirci koja izlazi na vreme da podgreje fudbalsku groznicu uoči evropskog fudbalskog prvenstva u Francuskoj ne sme da izostane i pesma nobelovca Gintera Grasa „Noćni stadion“:
Polako fudbal sviće na nebu.
Sada se vidi da su tribine pune.
Usamljen, pesnik na golu.
Ali sudija svira ofsajd.
