Izvor: Blic, 10.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd, svet i okolina
Beograd, svet i okolina
Dolazak filma-pobednika sa Berlinskog festivala mali je korak za taj film koji će nakon svetske nagrade imati punu pažnju filmskog i drugog sveta, ali, pokazalo se, jako veliki za Beograd.
Mislim, prebrojali smo se. Bilo nas je, normalnih, mnogo više od onih koji su već unapred, na osnovu sopstvenih predrasuda, ograničenosti, gluposti i primitivizma, znali da film 'Grbavica' predstavlja još jednu stavku u velikoj svetskoj zaveri protiv malog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << naciona.
Nacoši u Sava centru našli su se u čudu: došli su da bukačkim bedastoćama ometu prikazivanje jednog umetničkog dela, a naišli su na građane koji su ih oterali. Zašto su ti mučenici uopšte došli? Šta su očekivali? Ko ih je nagovorio? To se moraju pitati sami, jer njihova nejaka akcija nije imala nikakve svrhe, osim što ih je legitimisala kao glupake. Jesu li to oni slušali iste takve bilmeze, političare-bukače, koji im objašnjavaju kako su svi koji nisu oni sami – nešto toliko drugo da ga treba zatrti? Verovatno. Isti um koji smatra da je pripadnik komšijske kvisliniške vojske iz Drugog svetskog rata svako ko ne deli zlobu, licemerje, neznanje i glupost sa njim samim, isti taj um smatra kako ljudi troše novce da bi snimali filmove čiji je jedini zadatak da napakoste njihovom nacionu. Vrlo, vrlo glupavo.
A da su ti mali nacioni, smešteni između Minhena i Istanbula, prava, autentična braća po primitivizmu, to se da videti na samom početku pomenutog filma, jednako kao što se može čuti iz najnovijih komšijskih pesmica spravljenih za evrovizijsko takmičenje.
Film je, inače, ako to nekog uopšte zanima, remek-delo.
Sleganje duše
'Grbavica' reditelja i pisca scenarija Jasmile Žbanić
Osvojivši na Berlinskom festivalu najvišu nagradu, Zlatnog medveda, film 'Grbavica' (god. proizvodnje 2006, bosansko-austrijska produkcija, trajanje 91 min.) je uzgred dobio još dva značajna priznanja, Filmsku nagradu za mir i Nagradu ekumenskog žirija. Ako se najviše festivalske nagrade mogu različito tumačiti, ove pridodate se daju gotovo nepogrešivo. Debitantki film reditelja i pisca scenarija Jasmile Žbanić urađen je sigurno i s jasnom dramaturškom zamisli: razoreni životi majke i ćerke u posleratnom Sarajevu, u atmosferi oskudice i beznađa.
Usredsređujući se na kamernu, porodičnu dramu, film namerno izbegava dramaturški razvijenije niti, jer bi to verovatno dovelo do neprijatnih i pamfletskih političkih implikacija. Majka Esma (Mirjana Karanović) uz redovni posao radi u noćnoj smeni jednog kafića (univerzalna atmosfera balkanskog stila 'raspašoj') kako bi svojoj devojčici platila đačku eskskurziju, dok Sara (Luna Mijović) očekuje da će ići besplatno jer je, po majčinoj priči, ćerka palog borca. Istina, dotad skrivena, da je Esma bilo silovana u jednom od onih ozloglašenih logora, i da je otac nepoznat, buknuće u dramatičnoj završnici filma. I, kao što to uvek biva kad prođu užasi rata, valja živeti i dalje i pomiriti se sa sobom i drugima.
Fokusiran na sudbine tzv. malih ljudi i osnovne emocije, film počiva na dobroj igri devojčice Lune Mijović i Mirjane Karanović, u ovom trenutku i ovim godinama najbolje filmske glumice u ovom delu Evrope, pa i šire. S malo reči i gotovo okamenjenog lica, Mirjana Karanović je ostvarila ulogu koja bi mogla da se meri Oskarom. Beogradska publika je ovacijama pozdravila Karanovićevu ('Vi znate šta ovo znači', rekla je sa stisnutom pesnicom), kao i preostali deo ekipe. Na takav kulturni Beograd sam uvek ponosan.
