Izvor: Blic, 23.Jun.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Belog rasistu“ je nemoguće svrgnuti
Posle skoro deset godina borbe za smenu vlasti u Zimbabveu Morgan Cvangiraj, lider opozicionog Pokreta za demokratske promene (MDC), doneo je tešku odluku da se povuče iz trke za predsednika samo nekoliko dana pred glasanje, strahujući da će njegovi birači rizikovati živote suočeni s pretnjama snaga koje podržavaju predsednika Roberta Mugabea.
Svoju odluku saopštio je nakon što su ljudi iz Mugabeove partije ZANU-PF, naoružani gvozdenim šipkama, sprečili glavni predizborni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << miting opozicije.
Mugabeov režim već čitavu deceniju otvoreno pribegava nasilju, zbog čega nailazi na sve glasnije osude u zemlji i van nje. On je intervenisao u Drugom kongoanskom ratu, eksproprisao zemlju hiljadama belih farmera, zbog čega su ga prozvali „belim rasistom". Besomučno je štampao trilione zimbabveanskih dolara izazivajući hiperinflaciju, pa je te godine obeležio strmoglavi ekonomski pad, nestašice hrane i nafte i masovna unutrašnja raseljavanja. Ali epitet jedne od najsurovijih afričkih diktatura najviše je stekao progonom i zastrašivanjem političkih oponenata: hapsio ih je i tukao, mučio i ubijao - prema podacima lekara, 85 pristalica opozicije je poginulo, više hiljada ih je povređeno, a 200.000 je raseljeno. Mugabeov režim se u borbi protiv političkih protivnika služi i silovanjima.
Mada poražen na izborima u martu, sa 29 naprema 48 odsto glasova (ili 43, prema zvaničnim rezultatima), Mugabe je poručio da ga ne mogu ukloniti sa vlasti. „Smeniće me samo Bog, koji me je postavio", kazao je predsednik Zimbabvea, koji sa 28 godina na dužnosti spada u afričke lidere sa najdužim stažom.
A počeo je kao afrički heroj. Više godina proveo je kao politički zatvorenik, a 1976. priključio se ratu u Mozambiku. Iz tog sukoba izašao je kao pobednik, što mu je omogućilo da na opštim izborima 1980, prvim posle sticanja nezavisnosti Zimbabvea, postane prvi crni premijer.
Prva ljaga na njegovu vladavinu pala je sa ubistvima pripadnika plemena Ndebele u središnjim delovima Zimbabvea. Mugabe je pleme optužio da kuje zaveru da ga zbace i krenuo u obračun u kojem je ubijeno oko 30.000 ljudi.
Opozicija i Zapad ga otvoreno optužuju za genocid nad sopstvenim narodom. Cvangiraj sada poziva UN, EU i Afričku uniju da izvrše pritisak na Mugabea. Cvangiraj se od preksinoć nalazi u holandskoj ambasadi u Harareu, jer strahuje za svoju bezbednost.
Najpoznatiji afrički diktatori
Žan Bedel Bokasa
Upravljao je Centralnoafričkom Republikom od 1966. do 1979, od 1976 do 1979. kao car Bokasa I. Zbog sirovinskih resursa države (uranijum, dijamanti) Francuska, Švajcarska i SAD su ga u početku podržavale, ali posle masakra nad civilima početkom 1979. Francuzi su organizovali njegovo svrgavanje. U odsustvu je osuđen na smrt 1980. zbog izdaje, ubistva i kanibalizma, što je kasnije preinačeno u kaznu zatvora. Kada se vratio iz izgnanstva 1986. uhapšen je, a oslobođen je u opštoj amnestiji 1993. Umro je od srčanog udara 1996.
Idi Amin Dada
Vojni diktator i predsednik Ugande od 1971. do 1979. Došao je na vlast državnim udarom, a njegovu vladavinu karakterisala su masovna kršenja ljudskih prava, političke represije i etnički progoni. Procenjuje se da je njegov režim ubio od 100.000 do 500.000 ljudi. Pokušaj da anektira tanzanijsku provinciju Kagera 1978, doveo je do pada njegovog režima 1979. .
Čarls Tejlor
Bio je predsednik Liberije od 1997. do 2003. Kao jednog od najistaknutijih afričkih gospodara ratova tokom Prvog liberijskog građanskog rata devedesetih, povezuju ga sa „krvavim dijamantima" i nelegalnom trgovinom oružja. Sada se nalazi u pritvoru Međunarodnog krivičnog suda.
