Izvor: Blic, 14.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Belgijanci sve bliži podeli
Scena iz lažne emisije belgijske televizije o raspadu zemlje na Flandriju i Valoniju, koja je izazvala uzbunu u decembru 2006. sve je bliža obistinjenju, bar ako je suditi po većinskom raspoloženju Valonaca i Flamanaca i političkoj klimi koja vlada u Belgiji.
Tri meseca posle parlamentarnih izbora, Belgija i dalje nema vladu dok na obe strane jačaju glasovi koji pozivaju na raskid 117 godina stare federacije sa 10,5 miliona stanovnika. Flamanci i Valonci sada proučavaju čehoslovački >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << primer, pokušavajući da utvrde da li je primenjiv i na njihovu zemlju. Raspad Čehoslovačke na dve samostalne države pre 15 godina nazvan je plišanim razvodom. Dve zemlje rastale su se mirno i bez sukoba, na prijateljski način.
Ne skrivajući da traži sličnosti sa slučajem Čehoslovačke, vodeći dnevnik na francuskom „Soar" posvetio je tri strane sećanjima na rastanak Čeha i Slovaka 1. januara 1993, nazivajući taj događaj „civilizovanim i otmenim sporazumom".
Za sada, vodeće ličnosti na flamanskoj političkoj sceni, poput mandatara za sastav nove vlade Krisa Petersa, insistiraju jedino na široj autonomiji bogatog severa, gde živi 6,5 miliona stanovnika čiji je maternji jezik holandski, odnosno flamanski.
Flamanci u Belgiji traže ustavne reforme koje bi vlastima u tom delu zemlje dale više autonomije u oblasti zdravstva, pravosuđa i saobraćaja. Reč je o nekoliko preostalih oblasti o kojima se i dalje odlučuje u prestonici, Briselu - zvanično jedinom dvojezičnom regionu.
Mnogi Flamanci gunđaju da njihova imućnija privreda, orijentisana na usluge, subvencionira Valoniju. Česi su takođe gunđali, da bi na kraju pristali na brzometni razvod sa Slovacima, onda kad je postalo očigledno da je nestalo volje za zajedničkim životom.
„Sličnosti nesumnjivo postoje. Belgija je dvočlana federacija, često nestabilna, pogotovu u uslovima kad je jedna nacija ekonomski nadmoćna", kaže Jirži Pehe, češki politički analitičar .
.jpg)
