Izvor: Politika, 17.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Belgija sto dana bez vlade
Stodnevni period bezuspešnih pokušaja formiranja nove vlade u Briselu kao novi nagoveštaj raspada zajedničke države ANALIZA VESTI
Grupa belgijskih statističara, posvećenih političkim dešavanjima, najavila je minulog vikenda da će uvrstiti sutrašnji utorak u istorijske anale – kao tužni jubilej, "početak kraja veštačke državne tvorevine". Sto dana konstitucionalna monarhija nema vladu. Skeptici, ne samo oni, govore o predstojećem, neminovnom razdvajanju na frankofoni, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << valonski deo i na flamansku državnu tvorevinu.
Povod izraženoj skepsi u pogledu opstanka države dovodi se u vezu sa neuspelim pokušajem mandatara Iva Leterma da obrazuje novu vladu. Pobednik prolećnih parlamentarnih izbora Leterm podneo je krajem avgusta zahtev kralju Albertu da bude razrešen mandata optužujući za opstrukciju – sestrinsku, konzervativnu stranku u valonskom delu zemlje. Druga strana nije okolišala da optuži Leterma da upravo on dejstvuje sa pozicija "jednonacionalnog jednoumlja".
U međusobnim optužbama verodostojnije zvuče argumenti koji terete deklarisanog flamanskog nacionalistu Iva Laterma. Činjenice, međutim, ukazuju na dublje korene nesporazuma – metastaze separatizma prožimaju sve stranke nacionalno trodelne kraljevine. Nacionalna podeljenost konzervativnih centrista ima svoj pandan u okruženju građanske levice, među ekolozima i, naravno, među ekstremno desno opredeljenim strankama. Javna je tajna, da (ne)spremnost stranaka da ponesu odgovornost crpi motivaciju iz činjenice da bi u predstojeće četiri godine valjalo udariti temelje novom zajedništvu tamošnje populacije – Flamanaca, Valonaca i Nemaca (oko 10 odsto populacije).
U umerenom belgijskom političkom rečniku prisutna je fraza o "stvaranju bitnih preduslova za ustoličenje novih, dalekosežnih prava regiona". Kao krajnji cilj pominje se ustoličenje konfederacije Valonaca, Flamanaca i autonomnih regija nemačkog govornog područja pod jednom krunom. Ovaj plan, međutim, ne nailazi na odobravanje, još manje na poverenje u širokoj javnosti. U izveštaju iz Belgije analitičar britanskog "Obzervera" izvestio je juče, da na ulici, među prolaznicima, ne preovladavaju rasprave da li bi do razlaza trebalo da dođe, već kako: "Najprisutnije je odmeravanje sadašnje situacije i mogućeg, budućeg rešenja. Pominje se mirni (,plišani') razlaz Češke i Slovačke...".
"Jezičke i kulturne barijere, veće su od zajedničkih interesa", zabeleženo je u nemačkom nedeljniku "Cajt". Oslanjajući se na statističke podatke, podvučeno je da su separatisti u oba dela zemlje u manjini – 45 odsto Flamanaca i oko 20 odsto Valonaca podržava razdvajanje. Ipak, "Cajt" nije prećutao da privredni interesi mogu, preko noći, da izmene odnos unitarista i separatista – pre svega u bogatijim, flamanskim regijama, koji neumorno ističu da im je dosadilo da iz svog džepa "hrane" Valonce.
"Uprkos sve izraženijoj podeljenosti, Evropa i dalje intenzivno razmišlja o načinu održanja belgijskog zajedništva", tvrde austrijski izvori pri Evropskoj komisiji u Briselu: "Sveprisutni strah da bi, uz ostvarene separacije u poslednje dve decenije, razdvajanje Belgije na dve države moglo da podstakne nove krize u državama EU – od Španije do Italije, od Korzike (Francuske) do Slovačke i Rumunije, gde mađarske manjine sve glasnije traže pripajanje matici – razmišlja se o takozvanom nametnutom rešenju...".
Kao krajnja opcija, navodno, u fiokama se čuva plan proglašenja Brisela za distrikt EU, po ugledu na Vašington – u slučaju razlaza Valonci i Flamanci zahtevaju da sadašnja prestonica pripadne njima.
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 17.09.2007.]
