Izvor: B92, 06.Dec.2011, 10:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Belgija konačno dobija vladu

Brisel -- Nakon 540 dana, koliko je bila bez vlade, Belgija bi danas konačno trebalo da dobije to vrhovno izvršno telo.

Naime za danas je zakazano polaganje zakletve, nakon što je belgijski kralj Albert II imenovao socijalistu Elija di Rupa za novog premijera. Di Rupo je u mnogo toga prvi - on je prvi belgijski premijer sa francuskog govornog područja za poslednjih 30 godina, prvi levičarski predsednik vlade od 1974, kao i prvi deklarisani homoseksualac na mestu premijera Belgije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Novi belgijski premijer, sin italijanskih imigranata, navikao je da obara rekorde i razbija predrasude. To bi moglo da mu bude od pomoći u suočavanju sa viševekovnom podelom među Flamancima i Valoncima. Ta dva dela Belgije žive paralelnim životima, koji se prepliću u predgrađu dvojezičnog glavnog grada.

Frankofoni se sve više sele u predgrađa Brisela, gde je ranije bilo dominantno flamansko stanovništvo. Gradonačelnik Oversija, jednog od briselskih predgrađa, Dirk Brankae, optužuje frankofone da ne žele da se integrišu.

"Ovo je možda zvučati čudno, frankofoni kao da imaju utisak da će, ukoliko nauče holandski, oboleti od neke teške bolesti. Kao da je za njih po život opasno da nauče naš jezik. I to stvara lošu atmosferu", kazao je on.

Takođe, u flamanskim predgrađima Brisela frankofoni su sve više u većini, a oni tvrde da Flamanci negiraju njihova prava. Na dvojezičnim tablama često su izgrebani francuski nazivi, dok su holandski čitljivi.

"Pokušavamo da nađemo rešenje koje će zadovoljiti obe strane. Stvar je u tome što oni koji govore holandski samo se drže svoje tetitorije, a frankofoni se drže samo svojih personalnih prava", kaže jedan od građana Linkebika.

Valonci, s druge strane, tvrde da su im najnovije reforme uskratile pravo glasa za frankofone partije. Damijen Tieri, gradonačelnik Linkebika, kaže da bi svi građani trebalo da imaju ista prava.

"Ono što mi preporučujemo kao rešenje za stanovnike Linkebika, da budemo sigurni da i oni koji govore francuski i holandski imaju ista prava, je određena vrsta referenduma. Da li žele da ostanu u Flandriji ili žele da postanu deo dvojezičnog regiona Brisela, gde ista prava imaju i oni koji govore francuski i oni koji govore holandski", smatra on.

Od sedamdesetih Belgija je prošla kroz šest rundi reformi, kako bi se predupredilo da se Flandrija, severni deo dominantno nastanjen holandskim stanovništvom, otcepi od ostatka zemlje.

Dogovor o vladi je moguć tek pošto je postignut dogovor kojim će vlast sa federalnog nivoa poprilično sići na nivo Flandrije i Valonije.

Nastavak na B92...