Izvor: Politika, 18.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Belgija (ipak) dobija novu vladu
Mandatar Leterm najavio formiranje petostranačke koalicije – devet meseci posle parlamentarnih izbora
„Porođajne muke u dva maha posrnulog mandatara (Iva Leterma) najzad su okončane”, zabeleženo je u briselskom dnevniku „Soar”, na vest da je postignut sporazum o formiranju nove belgijske vlade.
Aluzija prestoničkog lista odnosila se na činjenicu da je Belgija provela najduži period u svojoj istoriji bez opunomoćene vlade. Jučerašnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saopštenje izbornog pobednika Iva Leterma o postignutom koalicionom sporazumu usledilo je – punih devet meseci posle parlamentarnih izbora, održanih u junu 2007. godine.
Novu vladu konzervativno-liberalne koalicije, sa mandatarom, demohrišćaninom Ivom Letermom na čelu, formiraće poslanici čak pet parlamentarnih stranaka. Konzervativcima i liberalima iz oba etnička dela kraljevine, Flandrije i Valonije, pridružili su se valonski socijalisti. Nova vladina garnitura trebalo bi najkasnije posle Uskrsa (po gregorijanskom kalendaru) da preuzme državne poslove od privremene, odnosno prelazne vlade Gija Ferhofšata. Premijeru u dva prethodna izborna mandata Ferhofštatu privremeno je produžen mandat posle poraza na parlamentarnim izborima u junu 2007. do formiranja nove vlade. Ta privremenost otegla se kroz pomenutih devet meseci. U pobedničkom bloku, naime, došlo je do najozbiljnijih podela u istoriji belgijskog parlamentarizma – na nacionalnoj osnovi. Stranke iz mnogoljudnije i bogatije Flandrije zahtevale su da već u narednom mandatu bude sprovedena takozvana federalistička reforma. Praktično, takva reforma bi pretvorila sadašnju kraljevinu u konfederalnu monarhiju. Valonci, sa druge strane, striktno odbijaju tako dalekosežnu federalizaciju, odnosno konfederalizaciju, nošeni materijalnim pobudama. Ističu da u zajedničkoj državi mora da važi princip solidarnosti. Vitalni sektori državnog budžeta – od održavanja socijalnih i penzionih fondova, do finansiranja vojske – morali bi da se obrazuju iz fondova finansiranih prema mogućnostima entiteta...
Do prvog nagoveštaja mogućnosti skorog formiranja vlade došlo je posle simboličnog sporazuma minulog februara. Zahvaljujući pregovaračkom umeću Gija Ferhofštata, predstavnici Valonaca i Flamanaca dogovorili su se o prenošenju nekih finansijskih nadležnosti na entitete, poput punomoći da svaki entitet ubira sredstva od saobraćajnih globi. Nesuđeni arhitekta novog belgijskog zajedništva Ferhofštat – zaljubljenik u Italiju i italijanski način života – već tada je ushićeno primetio da je došlo vreme da se okrene „privremenoj penziji” pod apeninskim suncem. Naravno, Ferhofštat je ostavio mogućnost da se posle nekoliko meseci provedenih u pokrajini Toskani vrati u visoku politiku – najkasnije 2009. godine, kao predsedavajući Saveta EU. Kritičari, ipak, sumnjaju u ispunjenje ovakvih nada. Ističu, nova belgijska vlada neće imati dug vek trajanja, a „dežurni spasilac” Ferhofštat uskoro će se, prevremeno, vratiti u Brisel. Sa druge strane, analitičari se pitaju, da li je političar jedne u toj meri podeljene države pravi izbor za funkciju sa koje bi trebalo da utiče na dalji proces evropskih integracija?
M. Kazimirović
[objavljeno: 19/03/2008]
.jpg)
