Izvor: B92, 23.Mar.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Belgija: Poverenje novoj vladi
Brisel -- Donji dom belgijskog parlamenta izglasao je poverenje koalicionoj vladi flamanskog hrišćanskog demokrate Iva Leterma.
Od 150 članova Predstavničkog doma, poverenje Letermovoj vladi ukazalo je u subotu 97 poslanika, dok je 48 bilo protiv, prenele su svetske novinske agencije. Letermov kabinet, koji čine 15 ministara i sedam državnih sekretara iz pet partija, treba da prođe i glasanje u gornjem domu belgijskog parlamenta, Senatu.
Koalicionu vladu čine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tri frankofone stranke - socijalisti, liberali i centristi i dve flamanske - demohrišćani i liberali.
Sastav Letermovog kabineta neće se mnogo razlikovati od dosadašnje prelazne vlade, koja od decembra upravlja zemljom.
Najveća promena je odlazak Gija Verhofstata, koji je bio na čelu vlade devet godina i koji i dalje uživa veliku popularnost.
Na mestu šefa diplomatije ostaje flamanski liberal Karl de Guht, a to iso važi i za njegovog flamanskog kolegu Patrika Devela, koji će i dalje upravljati ministarstvom unutrašnjih poslova.
Izglasavanjem poverenja novoj vladi okončana je devetomesečni zastoj u radu vlade i jedna od najtežih političkih kriza koja je pretila da ugrozi jedinstvo Belgije i izazove podelu između valonskog dela zemlje, u kojem se govori francuski jezik, i flamanskog, u kome se govori holandski.
Letermovi demohrišćani su ostvarili ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima 10. juna, ali im od tada u dva maha nije polazilo za rukom da formiraju vladu zbog nepremostivih razlika između flamanske i frankofonske zajednice zbog podele nadležnosti po regijama.
Partije iz mnogo prosperitetnije severne regije Flandrije, u kojoj živi šest miliona ljudi, insistiraju da se sa federalnog nivoa prebace veće nadležnosti na regionalne vlasti, dok se Valonija, sa oko 4,5 miliona stanovnika, protivi takvoj ideji.
Većina flamanskih partija u parlamentu zahteva veću autonomiju u donošenju odluka, poput onih koji se tiču pitanja rada, dok se frankofone partije protive prenošenju većih nadležnosti na regione jer Valonija, kao siromašnija regija od severnog suseda, ne bi mogla samostalno da finansira vođenje novih nadležnosti.
Valonci još više strahuju da bi takva odluka Brisela mogla da znači i kraj belgijske kraljevine.
Svaka beglijska politička grupacija ima flamanski i valonski ogranak.
Očekuje se da će se članovi nove vlade uskoro sukobiti oko prenosa vlasti na regione.
Već u subotu su počela koškanja između članiova vlade oko privrženosti novog premijera u pogledu ustavnih reformi.
Na novoj vladi je da reši i pitanje broja valonskih političara i žena koji treba da uzmu učešće u 22. članom kabinetu.
To dovodi u pitanje mogućnost koalicije da ostane na vlasti do kraja četvorogodišnjeg mandata.
.jpg)
