Izvor: Politika, 04.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Belgija: Na pragu secesije
Posle drugog neuspelog pokušaja belgijskog mandatara Iva Leterma da oformi novu vladu – uoči minulog vikenda izvestio je kralja Alberta II da nije u mogućnosti da obrazuje većinsku koaliciju – Brisel je odlučio da okonča šestomesečnu konfuziju. Odgovornost je, do daljeg, poverena bivšem premijeru Giju Verhofštatu.
Zvanični stavovi i nezvanična "razmišljanja" koja su u toku jučerašnjeg dana pristizala iz Brisela nametnula su zaključak da je poraženi Verhofštat prevremeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proglašen odlazećim političarem. Njegov, kaže se, "privremeni ostanak" na čelu države najverovatnije će potrajati do leta 2009. godine. U prelaznom periodu, politički vrh u Briselu očekuje smirivanje "potencirane netrpeljivosti između belgijskih etničkih zajednica", čija je eskalacija dovela zemlju na prag secesije.
Podsećanja radi, u Belgiji je između desetog juna ove godine i minulog vikenda uspostavljen novi "državni" rekord – najduži period bez vlade u istoriji. Simptomatično za "konfuziju na vrhu", kako je kriza nazvana, bila je činjenica da političke razlike među potencijalnim koalicionim partnerima nisu bile razlog (ne)sklapanju saveza u vladinoj loži. Naprotiv. Stranke istih ili sličnih ideoloških i pragmatičkih opredeljenja odbile su da stupe u savez zbog nacionalnih razlika. Tako desni liberali mandatara Leterma nisu mogli da nađu zajednički jezik sa srodnom strujom u valonskom delu zemlje. Slično je bilo i sa ostalima – pokreti građanske levice Flandrije i Valonije "nisu našli vremena" u šestomesečnom periodu od izbora da sednu za pregovarački sto.
Stranke iz flamanskog dela zemlje, po jeziku i običajima bliži Holanđanima, i one iz Valonije, nazvane i "francuskom Belgijom", postavljale su zahteve za izmenu ustava, koja bi direktno vodila u raskol. Flamanci su u svojim zahtevima za reformu državnih struktura bili glasniji. Mandatar Leterm postavio je potencijalnim partnerima u vladi tri ultimatuma: "Podržavate li sveobuhvatnu državnu reformu u smislu federalizacije zemlje? Saglašavate li se sa poreskom autonomijom regiona? Da li bi dvotrećinska većina u parlamentu trebalo da bude merodavna za buduće izmene Ustava – i bez propisane saglasnosti frankofonih političkih predstavnika?"
Poznavaoci belgijskih prilika tvrde da je kriza ozbiljnija od svih dosadašnjih. Zemlja se nalazi na pragu secesije, ističu svi merodavni analitičari, uprkos činjenici da su motivi pre svega finansijske prirode. Bogati Flamanci insistiraju na "samoopredeljenju regija", definisanog na osnovu nacionalne pripadnosti. Zahtevaju "pravedniju raspodelu" finansijskih sredstava i novu definiciju dotiranja zajedničkog socijalnog sistema.
"Flamanci traže za sebe povlastice, ne želeći da (su)finansiraju troškove Valona... Naivno-sebična doktrina, međutim, krije daleko ozbiljnije naume", zabeležio je uobičajeno dobro informisani komšijski dnevnik sa nemačke strane Rajne "Kelniše rundšau". Uistinu, zahtevi Flamanaca nisu nimalo naivni, tim pre što ni autori takozvanih federalističkih ideja ne veruju u njihovo ostvarenje... Jednostavno, traži se razlog da bi se preduzeo sledeći korak ka konačnom razlazu. Imajući u vidu niz provokacija i "probnih balona", koji su u poslednje dve godine puštani u opticaj – sa naumom da se dokuči većinsko raspoloženje Belgijanaca – sasvim je izvesno da uticajne političke grupacije pripremaju teren za separatizam.
Da li će, i kada, do raskola doći, zavisiće od volje EU i međunarodne zajednice, zabeleženo je u komentaru briselskog "Soara". Dodatak: "Cepanje Belgije posle 177 godina suživota (od 1830. godine) svakako neće sprečiti šačica demonstranata koja, iz nedelje u nedelju, demonstrira za opstanak zajedničke tvorevine – njihovi oponenti su daleko brojniji."
[objavljeno: ]
