Izvor: Politika, 24.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bela kuća u strahu od Turske
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 23. oktobra - Amerika ulaže vanredne napore, saopštava se ovde, da spreči da se iz njenog vojnog pohoda na Irak ne izrodi širi košmar u kome bi zaratili - njeni regionalni saveznici, osporavajući ujedno i autoritet supersile. Članica NATO-a Turska zapretila je, naime, da će trupama ući u severni Irak da bi se tamo obračunala s gerilcima sopstvenih Kurda, koji su kod braće u susedstvu stvorili baze odakle je napadaju, što bi predstavljalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i narušavanje suvereniteta Iraka čije se vlasti oslanjaju na oružanu podršku Amerikanaca.
Šef Bele kuće i njegov tim urgiraju da sve strane novog zapleta, u davnašnjim netrpeljivostima, preduzmu "neophodne korake" da bi se sprečilo izbijanje rata među vašingtonskim partnerima. Na Ankaru je apelovano da se "uzdrži još nekoliko dana", a Bagdadu i pokrajinskim vođama Kurdistana je praktično naloženo da preduzmu odlučne akcije protiv "uljeza" iz Radničke partije Kurdistana (turskog).
Ne uspe li u tom posredovanju, Amerika će se naći između neprijateljskih vatri svojih prijatelja, pošto bi irački Kurdi, pretpostavlja se, pripucali na prodiruće Turke. I turska teritorija i kurdski borci u Iraku bili su, podseća se, bitni faktori u američkoj intervenciji u Iraku, početoj pre više od četiri i po godine.
Pred Vašingtonom bi se mogla pojaviti i doktrinarna nedoumica u komplikovanom vidu: da li bi oružana intervencija mog prijatelja protiv njegovog neprijatelja na teritoriji drugog mog prijatelja mogla da bude opravdana, i - da li taj drugi prijatelj ima pravo da brani svoju teritoriju ako moj prvi prijatelj tvrdi da će po njoj goniti samo svoje izbegle unutrašnje neprijatelje? "Njujork tajms" u uvodniku danas sugeriše da je nova drama samo još jedan od predvidljivih problema koji proističu iz pogrešno vođene invazije SAD na Irak, uz napomenu da je zabrinutost Turske "razumljiva", ali i da bi njena nagoveštena invazija "povećala haos u Iraku i mogućnost da on preraste u regionalni rat, kao i da bi joj zatvorila vrata za uključivanje u Evropsku uniju".
List preporučuje Vašingtonu i da mu delovanje u novoj krizi bude deo strategije za povlačenje trupa SAD iz Iraka, ali je Buš upravo zatražio da Kongres odobri još 46 milijardi dolara za ratove u Iraku i Avganistanu kao i za druge "potrebe nacionalne bezbednosti". Uz ranije odobrenu svotu ta vrsta izdatka bi, u narednoj fiskalnoj godini koja počinje 1. oktobra, od poreskih obveznika uzela ukupno 190 milijardi dolara.
U parlamentu većinski demokrati odmah su kritikovali zahtev za nove ratne izdatke. Predsedniku su previsoki izdaci za poboljšanje zdravstvene zaštite dece, a ne preza da ispovrti milijarde za rat, kažu, uz zamerke što je zbog preteranog usredsređivanja na Irak zanemario poteru za Osamom bin Ladenom, oglašenog na novom snimku...
Varaju se, međutim. Oni misle da su Amerikancima pune ruke posla toliko da ne mogu još da ih zaposle - proizlazi iz juče objavljenih poruka potpredsednika Ričarda Čejnija. On je pojačao upozorenja - Iranu da će ta zemlja snositi "ozbiljne posledice" ako njeno rukovodstvo ne napusti nuklearni program za koji se ovde sluti da vodi ka pravljenju atomske bombe.
[objavljeno: ]
