Izvor: Politika, 10.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bečki izviđač Brisela
Apetit je poslužio austrijskog kancelara. Posle ručka u društvu nemačkog kancelara Angele Merkel – teleće pečenje u zagrljaju barenih krompirića na harmoniji od ajmokca, kako je navedeno u jelovniku – Alfred Guzenbauer je oblizao prste.
Zli jezici austrijske opozicione klupe potanko su opisali zgodu, u vezi sa za nedavnom posetom Guzenbauera Berlinu, i dodali: "Od crvenog obožavaoca kulta Če Gevare drugo se nije moglo očekivati." Upućeniji komentatori su ukazali na dve stavke. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Prvo: "Guzenbauer nije obavezan da oponaša stil vojvode Meterniha, nekadašnjeg carskog kancelara, u čijim prostorijama danas on vuče političke konce." Drugo: "Imidž obožavaoca Če Gevare i opredeljenost za socijalnu politiku otvaraju vrata, koja pred političarima EU ostaju pritvorena."
Druga stavka, izvesno je uticala i na Angelu Merkel. U svojstvu predsedavajućeg EU poverila je Guzenbaueru zadatak "izviđača EU".
Alfred Guzenbauer prethodno se dokazao pri razmatranju ukrajinskog pitanja iz ugla EU. Kada ga je premijer Viktor Janukovič zamolio da posreduje u sukobu sa predsednikom Viktorom Juščenkom, dobio je od EU zadatak da preispita uzroke, predvidi posledice i predloži rešenja. Guzenbauer se nije izlagao opasnosti da stupi na tanki led. U Kijev je poslao bečku trojku – svog spoljnopolitičkog savetnika Bernharda Vrabeca, bivšeg predsednika Saveta Evrope Petera Šidera, i ustavnog stručnjaka Bernda Kristijana Funka. Izveštaj je predao Angeli Merkel, da bi kancelari u raspravi zaključili – bolje je ostati po strani.
Guzenbauerov pristup pohvaljen je u Briselu kao dalekovid potez. Potom je usledilo unapređenje, u vidu novog zadatka. Već u ponedeljak, u Varšavi, pokušaće da utiče na krvne i političke blizance Kačinjski, ne bi li obuzdali svoja radikalno-klerikalna očekivanja od budućeg ustava EU.
Pravi izazovi, naravno, tek predstoje. Uz nagoveštenu orijentaciju prema evropskom istoku i jugoistoku, od Guzenbauera se očekuje da preuzme i inicijativu unapređenja veza sa državama Južne Amerike u kojima vladaju predstavnici levice. Iako je tek napunio 47 godina – nekadašnji potpredsednik Omladinske socijalističke internacionale po preporuci Vilija Branta, kasnije potpredsednik Socijalističke internacionale zadužen za osavremenjavanje ideoloških učenja građanske levice – Guzenbauer može da se pohvali višedecenijskim prijateljskim odnosima sa liderima građanske levice na tom kontinentu. Njegovo besprekorno poznavanje španskog, uz engleski i francuski jezik, čine ga idealnim izaslanikom i izviđačem.
U bečkim krugovima uveliko se prave poređenja sa karijerom Bruna Krajskog, austrijskog diplomate i državnika evropskog formata, od pedesetih do osamdesetih godina prošlog veka. Ono što Guzenbaueru po opštem mišljenju, ipak, nedostaje, jeste praksa u vrhunskoj diplomatiji. Taj nedostatak često se tumači kao "stihijska spontanost". Njegova lakonska izjava da je pregovarao sa predsednikom Borisom Tadićem o budućem statusu Kosova ocenjena je u diplomatskim krugovima Evrope kao – nepromišljena. Kako se sam kasnije ispravio, Guzenbauer je prilikom susreta na marginama stranačkog kongresa mađarskih socijalista izmenio sa Tadićem nekoliko reči o planu Marija Ahtisarija – nije vodio razgovore koji bi se mogli nazvati pregovorima.
Lekciju je platio i prilikom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beču. Tražeći način da zadovolji Brisel, doda reči kritike zdravicama dobrodošlice, Guzenbauer se pokazao "zabrinutim" nedostatkom medijskih sloboda u Ruskoj Federaciji. Pripremljeni Putin, međutim, izrazio je čuđenje da šef vlade jedne države, koja još uvek imenuje političku upravu svoje nacionalne televizije, govori o medijskim slobodama, koje su u Rusiji odavno ostvarene.
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 10.06.2007.]
