Izvor: Politika, 22.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Baza radikalnog islama u BiH
Vehabizam, kao ideološka podloga terorista, širi se Bosnom koristeći džamije za vrbovanje novih pristalica, kaže za naš list Dževad Galijašević
Od našeg stalnog dopisnika
Sarajevo, juna – Radikalni islam, koji se ovde prepoznaje u vehabijama, neće doneti nikome dobro, a najmanje bosanskim muslimanima. To deo verskih službenika prepoznaje i tome se suprotstavlja, ali agresivan nastup vehabija – koji smatraju da nije dovoljno verovati nego se treba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i boriti, uz prećutnu pa i javnu podršku Islamske verske zajednice i dela bošnjačkog političkog rukovodstva –"vodi zemlju u pogrešnom smeru, udaljava je od evropskih integracija", smatra Dževad Galijašević, koji pozneje metode radikalnih islamista.
Neophodan je zaokret u delovanju IVZ, tj. reisa Mustafe Cerića kao i Harisa Silajdžića, dve najuticajnije bošnjačke ličnosti, kaže Galijašević.
Jačina i brojnost vehabija
Niko sa sigurnošću ne može potvrditi koliko vehabija ima u Bosni, ali se procenjuje da ih je zajedno sa pristalicama oko 50.000. To je jaka mreža koja deluje na principima kao i Al Kaida, "idealna su podloga za skrivanje terorista, regrutovanje lica spremnih na terorističke akcije i borbu protiv svih zemalja za koje smatraju da nisu naklonjene islamskom svetu". Vehabizam predstavlja ideološku osnovu terorizma, a u ime slobode veroispovesti i ljudskih prava na prostoru BiH "imaju mogućnost da skrivaju teroriste, da pridobijaju nove, da im daju logističku podršku, da ih povezuju sa iseljeništvom i bošnjačkom dijasporom". Pojedinci ili grupe u nekim skandinavskim zemljama ili SAD, koji su se pripremali za terorističke akcije često su povezani sa Bosnom.
Galijašević tvrdi da oni nemaju nameru da izvode terorističke akcije u Bosni, ali im je "Bosna bitan oslonac i baza". Istina, oni više ovde nemaju klasične kampove za obuku, jer je dovoljno ljudi tokom rata pa i u posleratnom periodu obučeno za te akcije. Davno je zatvoren kamp Pogorelica, a većina mudžahedina raseljena iz Bočinje kod Maglaja. Sada dižu galamu kako im se oduzima zakonski (!) stečeni status državljana BiH, a "svoje aktivnosti obavljaju pod okriljem islamskih verskih objekata, vrbuju i indoktriniraju sledbenike radikalnog islama, osobe spremne na terorističke akcije, žrtvujući vlastiti život". To i jeste glavni zadatak – pridobiti i idejno pripremiti ljude za takve akcije i lično žrtvovanje. Zato u redovima vehabija možemo naći najrazličitiji sastav ljudi – u obrazovnom i socijalnom pogledu. U tome značajnu ulogu imaju pojedini imami koji raspolažu ogromnim kapitalom, čak i benzinskim pumpama. "Zamislite u Bosni verskog službenika koji ima benzinsku pumpu!"
Dugoročni planovi
Radikalni islam ukorenjen je u BiH sa pojavom "Islamske deklaracije" Alije Izetbegovića, koji definiše trenutak u BiH u kome su islamske snage dovoljno jake da uspostave islamsku vlast. To je momenat kada bosanski muslimani postaju većina sa pravom da koriste ne samo politička sredstva jer, kako kaže, "suviše je stvari koje vape za svojim rušiteljima", zato najavljujući vreme promena mi ne najavljujemo vreme mira, pisao je Izetbegović. Sa prvim znacima raspada Jugoslavije ratnici iz islamskih zemalja stizali su u Bosnu. Među prvima je stigao Abu Hamza, koji i sada živi u Bosni i važi za vođu mudžahedinske zajednice, zatim Abu Mali, kome je Izetbegović 1994. godine dodelio čin kapetana Armije BiH, a tokom rata pa sve do 1990. vršio obuku bošnjačke policije na području srednje Bosne. Ovde je priređena dobrodošlica i šeiku Abul Azizu, tzv. Barbarosi ili Riđobradom, koji je poznat još iz Kabula i rata sa Rusima. On je, da bi pokazao pripadnicima Armije BiH kako se ratuje, na Crnom vrhu kod Teslića trojici pripadnika Vojske RS odsekao glave i sa njima se slikao.
Dakle, Bosnom su krstarile ključne mudžahedinske grupe, pre svega alžirske i egipatske, "uz blagoslov onih koji su ih finansirali i onih koji su ih ovde dočekivali raširenih ruku". Nisu pristali da im otkažu gostoprimstvo posle Dejtonskog sporazuma, a to su bili dužni, već su im tokom rata pa i godinama posle dodeljivali državljanstvo, potpisivali stvarne i fiktivne bračne zajednice sa Bošnjakinjama. Većina od njih ima po tri identiteta na osnovu kojih mogu da se skrivaju, vršljaju po svetu, izvode terorističke akcije, što se potvrdilo u nekoliko slučajeva. Oni koji su dodeljivali status državljana BiH, mimo svih zakonskih regulativa, među kojima ima i sadašnjih aktuelnih funkcionera i poslanika u državnom parlamentu, sada se protive reviziji. Ponovo ih uzimaju u zaštitu. "Sve to košta i još više će koštati, pre svega Bošnjake, ali i čitavu BiH, pa i zemlje u okruženju". Njihova mreža je raširena na Sandžak, što se nedavno potvrdilo, zatim Crnu Goru, Kosovo, Makedoniju, Albaniju, kaže za naš list Galijašević.
Mirko Kapor
[objavljeno: 22.06.2007.]
