Izvor: Vesti-online.com, 07.Okt.2017, 00:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bauk raspada kruži Evropom

Katalonski lider Karles Pudždemon obratio se Kataloncima rečima da njegova vlada sprema da proglasi nezavisnost te španske regije verovatno krajem nedelje. Gotovo istovremeno, tragom referenduma u Kataloniji.

Istog dana kada je održan katalonski referendum, 1. oktobra, u Veroni je održana uvodna manifestacija na kojoj je najavljeno izjašnjavanje italijanske pokrajine Veneto za 22. oktobar, na kojem će lokalno stanovništvo odlučivati o autonomiji u okviru Italije, što mnogi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << smatraju uvodom u otcepljenje.

Ovi događaji su naišli na veliku podršku u Škotskoj, koja se umalo nije otcepila od Velike Britanije referendumom 2014. godine. Tada je za ostanak u Britaniji glasalo 55 odsto Škota, što sada razgoreva želju da se glasanje ponovi. Belgija je nedavno jedva izbegla raspad, što možda i nije konačan rezultat, a rastu i ambicije separatista u nizu evropskih pokrajina.

Mnogi su verovali da će se Evropska unija raspasti po državnim granicama, a događa se da se članice cepaju po starim srednjovekovnim granicama. Katalonija je ušla u sastav Aragona, pa Španije, dinastičkim brakovima. Veneto se našao u Italiji plebiscitom iz 1866. godine kojim je zapravo samo verifikovana ratna pobeda Pijemonta i Francuske nad Austrijskim carstvom u čijem sastavu je ta pokrajina bila od Bečkog kongresa 1815. Pri tom, i Španija i Italija nastale su ujedinjavanjem desetina feudalnih srednjovekovnih država, kao i Nemačka koju je do ujedinjenja 1871. činilo 32 do 39 država, a ranije čak nekoliko stotina.

Čitav niz pokrajina evropskih država u kojima postoje separatistički pokreti omeđene su nekadašnjim feudalnim granicama. Te raznorodne tvorevine opstajale su vekovima zbog različite ekonomske snage, što je i danas osnovni uzrok želje za osamostaljenjem. Oni koji su u davnoj prošlosti bili ekonomski snažniji često su to i danas i ne žele da dele bogatstvo sa siromašnijim pokrajinama država u kojima se nalaze. To je slučaj i s bogatim regionima Katalonije i Veneta, kao što je belgijska Flamanija koja naginje nezavisnosti bogatija od Valonije.

Razlozi koji vode separatističke pokrete su i verski, kulturološki, nacionalni... Ali je i u tim slučajevima često reč o nejednako razvijenim regionima, kao što severnokavkaske republike i oblasti zaostaju za centralnim delovima Rusije, pri čemu su islamski i nacionalni faktor okvir separatističkih težnji. Ili kao što je ruskojezični industrijski Donbas podigao oružje da bi se spasao ukrajinske bede.

Bivši šef diplomatije Živadin Jovanović ukazuje da je britanski Bregzit udarac od kojeg se EU još nije oporavila i pronašla lek.

- EU nije bila u mogućnosti da izgradi novu strategiju za sopstvenu budućnost. Kod Bregzita je bila reč o istupanju jedne članice, a sada imamo primer Španije, gde jedan deo istupa iz članice. Slični trendovi se uočavaju u Škotskoj, Belgiji, Francuskoj, Italiji, a imamo i slučaj Baskije. Posledica separatizma koji se širi će biti neizvesnost i slabljenje EZ - ocenjuje za "Vesti" Jovanović.

On dodaje da je Katalonija započela niz koji će se sigurno nastaviti, ne samo u Evropi, već i u Africi i na Severnoameričkom kontinentu. Jovanović smatra da je duh separatizma pušten iz boce 1999. godine kada je NATO napao SRJ.

On ističe da se Srbija vezuje za pogrešan brod.

- Za nas bi bilo neprilično da sudbinu Srbije za narednih 50 ili 100 godina vezujemo za jednu integraciju koja ne zna šta će sa sobom. Srbija na primeru Katalonije mora da shvati da je potrebno da traži alternativu za svoju budućnost. Nama je potrebna politika uravnoteženih odnosa i sa Istokom i sa Zapadom. Evropa ulazi u period kada će u dužem vremenu plaćati posledice pogrešne politike - ističe Jovanović.

Istoričar Čedomir Antić kaže da još nije jasno kako će se situacija u Kataloniji dalje razvijati. On smatra da su pojave separatizma u Evropi i te kako povezane sa Kosovom.

- Kada je Međunarodni sud u Hagu doneo savetodavno mišljenje o pitanju vezanom za jednostrano proglašenje Kosova za nezavisnu republiku, on je nesvesno svakom dao to pravo - ističe Antić.

On kaže da EU ne može puno da uradi kada je u pitanju odvajanje.

- EU misli da može samo da kaže: "Vi nemate pravo da se otcepite." Pa ni Kosovo nije imalo pravo. Sama EU je stvorila zajednicu Srbije i Crne Gore, a nisu učinili ništa da Mila Đukanovića nateraju da poštuje pravila. To su sve briselski dvostruki standardi koji dovode do separatizma širom Evrope - kaže za "Vesti" Antić.

Ipak, on smatra da time stabilnost Evropske unije nije ugrožena, jer i države koje se otcepljuju žele da budu deo EU.

Nastavak na Vesti-online.com...