Izvor: Politika, 10.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Basesku u ofanzivi
Deset dana pre referenduma, na kojem Rumuni treba da se izjasne da li se slažu ili ne sa odlukom parlamenta da se predsednik Basesku suspenduje, u Rumuniji vlada velika podvojenost
Od našeg dopisnika
Bukurešt, 9. maja - Deset dana pre referenduma, na kojem Rumuni treba da se izjasne da li se slažu ili ne sa odlukom svog parlamenta da se predsednik Trajan Basesku suspenduje sa dužnosti zbog kršenja ustava, Rumunija je, kao nikada do sada u godinama tranzicije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << žestoko podeljena na dva suprotna tabora. S jedne strane su suspendovani predsednik Basesku i njemu verna Demokratska stranka, članica evropskih narodnjaka, a sa druge - pet vladajućih i opozicionih stranaka, na čelu sa socijaldemokratima.
Referendumska kampanja je dostigla ovde nezabeležene oštrine. Pljušte uzajamne optužbe dva ušančena tabora, izbijaju neverovatni politički skandali. Obelodanjuju se senzacionalni "razobličavajući" dokumenti. I jedna i druga strana upozoravaju na "nedozvoljive mahinacije", na pripreme za podvale i "izborne krađe".
Tek pre neki dan je najzad postalo jasno da će se čitava "igra" od 19. maja odvijati pod novim pravilima, koja je utvrdio ustavni sud. On je svojom nedavnom odlukom "popunio" šupljinu u ustavu. Suspendovani predsednik će, shodno tim novim pravilima koja su već stupila na snagu, moći lakše da bude opozvan. Za to je potrebno da se bar polovina, plus jedan glas, od birača izašlih na birališta - ne važi više nikakav limit izlaznosti - izjasni za opoziv.
Održavaju se brojni mitinzi, marševi i šetnje. Drže se vatreni govori. TV ekrani su već usijani od protivrečnih polemika, koje se vode shodno pravilu pola-pola. Odnosno, isto vreme se dodeljuje kako Baseskuu i njegovim pristalicama, tako i svim oponentima zajedno.
Već se izvlači zaključak da se Basesku bolje pripremio za referendumske sudare i da je u ofanzivi. On nameće tematiku i svoje protivnike primorava da se brane, da traže odgovore i da ga opovrgavaju. Basesku izgleda da je u punoj snazi, dok se njegovi brojni i raznorodni oponenti pojavljuju veoma bledoliko, bez opipljivijih dokaza da je predsednik zaista grubo kršio ustav, zbog čega ga je 19. aprila i suspendovala više nego dvotrećinska parlamentarna većina.
Politički analitičari su konstatovali da se Baseskuovo "populističko" obraćanje narodu zasniva na onome što je taj narod baš voljan da čuje. Njegovi glavni slogani su: borba protiv razularene oligarhije koja je sakupila sav "kajmak" tranzicije, borba protiv korupcije i "velikih lopova", kao i protiv "Moskvine ruke" koja vuče političke konce u Rumuniji i meša se u njene unutrašnje poslove. Ne zaboravlja se, takođe, "antikomunistička" tematika.
Baseskuovi protivnici se gube u sterilnim detaljima, lako nasedaju na probne balone, nisu ujedinjeni i energični. Sve se njihove optužbe uglavnom svode na tvrdnju da su Baseskuove namere "fašistoidne", da on kopira Musolinija i rumunske legionare, da hoće da postane novi "otac nacije", odnosno da jedino žudi za vlašću, za diktaturom.
Basesku, međutim, izgleda ubedljiviji. Na njegove mitinge izlazi po 15.000-20.000 ljudi, dok se "antibaseskuovci" zadovoljavaju sa nekoliko hiljada učesnika ili razgovorima "od vrata do vrata".
Basesku je odličan orator, a njegovi oponenti jedva otaljavaju svoje uloge. Otud i prve prognoze koje govore da će rezultat referenduma biti 7:3 u korist Basea, odnosno da će se on na belom konju vratiti u predsedničku palatu.
Među veoma osiromašenom masom, u godinama tranzicije, posebno "pali" levičarska tvrdnja Baseskua da su za loše stanje u zemlji, i pored njenog prijema u EU, uglavnom krivi "nezajažljivi" oligarsi. Pošto je više puta od njega traženo da kaže konkretno na koga misli, Basesku je kao glavnog krivca naveo naftnog bogataša Dinua Patričua, vlasnika "Rompetrola", koji je hapšen već nekoliko puta pod optužbom da se nezakonito obogatio putem finansijskih malverzacija koje su teško oštetile državnu kasu. Uzgred da pomenemo da se Dinu Patriču pojavljuje kao jedan od onih koji bi veoma rado kupili pančevački NIS.
Kao i ranije, ispostavlja se da su ovdašnji prostori veoma plodno političko tle za korišćenje "ruke Moskve". Jer, ovde vlada endemična odbojnost prema "sumnjivim mahinacijama Kremlja". Zato je bilo dovoljno da Basesku, u jednom od svojih intervjua, upotrebi "rusko strašilo" pa da se raspale latentna antiruska osećanja. Ovoga puta nije se pominjao boljševizam i KGB, već "samo" i "direktno" učešće izvesnog Aleksandra Kondjakova, "Putinovog savetnika" i lidera "ruskih masona" u "akciji" za Baseskuovo suspendovanje. Navodno, taj se Kondjakov, ne zna se kojim povodom, našao u Bukureštu nekoliko dana pre donošenja odluke rumunskog parlamenta i učestvovao u realizaciji plana za svrgavanje predsednika Baseskua. Kao "argument" pominje se "tajni" susret premijera Taričanua sa "opasnim" Rusom. Taj slučaj je Basesku vešto iskoristio za sakupljanje poena, pošto su njegove pristalice naširoko razrađivale temu "nove ruske opasnosti".
Ipak, svi se zaključci ovdašnjih političkih analitičara svode na tvrdnju da referendum od 19. maja neće dovesti do razrešavanja duboke političke krize u Rumuniji, da će Baseskuov povratak u predsedniku fotelju i dalje podgrevati krupne razdore između predsednika, parlamenta, vlade i političkih stranaka i da će sve to kočiti dublje integrisanje Rumunije u EU.
U stvari, tvrdi se da je ovo što se dešava tek preludijum za druge izborne okršaje koji čekaju Rumuniju u 2007. i 2008. i da se Basesku nada da će probiti izolaciju u kojoj se našao.
Milan Petrović
[objavljeno: 10.05.2007.]
