Izvor: Politika, 26.Jul.2012, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Basesku bojkotuje referendum
Političko usijanje uoči nedeljnog referenduma na kome Rumuni treba da se izjasne da li su za smenjivanje predsednika ili protiv toga
Od našeg dopisnika
Bukurešt – Posle nedavne odluke rumunskog parlamenta da se predsednik zemlje suspenduje sa dužnosti zbog višestrukog kršenja ustava, na potezu su birači.
Rumuni su pozvani da se na referendumu 29. jula sa „da” ili „ne” izjasne da li će Trajan Basesku napustiti ili ostati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u predsedničkoj palati „Kotročenj”.
Oko uslova pod kojima će se ovaj referendum održati, izbili su žestoki sporovi sa snažnim evropskim odjekom.
Vlada levog centra Viktora Ponte, koja je došla na vlast krajem maja i tvrdi da je nemoguća bilo kakva kohabitacija sa predsednikom Baseskuom, donela je odluku kojom se predviđa da je za smenjivanje predsednika dovoljno da se izjasni 50 odsto plus jedan birač koji izađe na birališta.
Potom je Ustavni sud bitno preinačio te uslove i odredio da je potrebna većina čitavog biračkog tela, to jest 50 odsto od svih birača unetih u biračke spiskove plus jedan.
Političkom usijanju poslednjih nedelja, tokom kojih je brzopotezno smenjeno više ljudi bliskih Baseskuu – predsednik Senata, predsednica poslaničkog doma, pravobranilac – doprineo je i stav lidera EU. Njihova „zabrinutost” za sudbinu demokratije u Rumuniji punila je jedra Baseskuovih pristalica u žustroj predreferendumskoj kampanji.
Premijer Ponta i njegov saveznik, lider liberala Krin Antonesku, koji je kao predsednik Senata postao drugi čovek u državnoj hijerarhiji i time imenovan za vršioca dužnosti predsednika zemlje posle Baseskuove suspenzije, okrenuli su pravac „evropskog vetra” u svoju korist.
„Na referendumu neće glasati gospođa Merkel, već rumunski narod. Mi sami odlučujemo o svoj sudbini. Mi smo suverena zemlja.“
Time je dotaknut nacionalni nerv. Evropi je odgovoreno da je obmanuta i da ovde nije izvršen državni udar.
Lideri EU su ipak nastavili sa pritiskom i naterali Bukurešt da prihvati „nemoguću” odluku Ustavnog suda o referendumskom cenzusu od 50 odsto čitavog biračkog tela – što je suprotno preporukama Venecijanske komisije.
Na početku kampanje, verujući da će moći da ponovi pobedu sa sličnog referenduma 2007, Basesku je zatražio od pristalica da izađu na birališta i kažu „ne”.
Merenje javnog mnjenja pokazivalo je da može da računa na podršku oko 30 odsto Rumuna. Kasniji razvoj bio je nepovoljan, pa je odnos snaga dostigao 4:1.
Silazni trend naveo je Baseskua da se odrekne oslonca na narod i da izlaz potraži za „zelenim stolom”, tj. preko apstinencije birača. „Ponta je sazvao referendum. On treba da dokaže da je većina za njega. Nije to moj posao.”
Na Baseskuovu sugestiju, njemu verna Demokratsko-liberalna stranka (PDL) pozvala je na bojkot referenduma tvrdeći da se priprema „velika izborna krađa” u kojoj PDL ne želi da sudeluje.
Vladini eksperti tvrde da je bojkot referenduma neustavan jer se Ustavom ljudi pozivaju da odlučuju glasanjem, a ne sedeći kod kuće. I više od toga, pozivi na neizlazak na referendum se, navodno, krivično kažnjavaju.
Politički analitičari ocenjuju da Baseskua napušta „hrabrost” pošto je uvideo da mu Rumuni okreću leđa ozlojeđeni lošom politikom izlaženja iz krize – smanjenjem plata za 25 odsto, kresanjem penzija, ukidanjem niza socijalnih dodataka, povećanjem PDV-a sa 19 na 24 odsto.
Uprkos svemu, Basesku hoće da ostane na vlasti, da sačuva sve privilegije, da izbegne izvođenje na sud zbog niza sumnjivih rabota za koje je bio optuživan.
„Vraćam se čak i ako 49 odsto izađe na birališta i nijedan glas ne bude za mene. Poštujem zakon.”
Iako su odmori u punom jeku, pa je teško očekivati veću izlaznost, socijaldemokrate i liberali okupljeni oko Pontine vlade veruju da u narodu postoji ogromno nezadovoljstvo Baseskuovom osmogodišnjom vladavinom tokom koje je ispoljio tendenciju svevlašća, i da će masovno izaći na referendum.
Rezultati glasanja očekuju se sa velikom neizvesnošću. „Ako se Basesku vrati u predsedničku fotelju, tek onda će nastati gužva”, tvrdi uticajni politički komentator Bogdan Kirijak.
Milan Petrović
objavljeno: 27.07.2012.
.jpg)
