Izvor: B92, 19.Jun.2009, 19:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Barozu jednoglasno drugi mandat
Brisel -- Šefovi država i vlada EU jednoglasno dogovorili da predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo bude imenovan za još jedan mandat.
Švedske diplomate na Samitu šefova vlada i država Evropske unije potvrdile su da su Baroza za drugi mandat nominovale sve zemlje članice Unije. Radi se o formalnom imenovanju, koje treba da potvrdi Evropski parlament, u kojem Barozo nema jednoglasnu podršku.
Barozo je juče, u pismu članicama EU, predstavio svoje ciljeve >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za drugi mandat, među kojima je istakao zalaganje za jaku Evropsku komisiju.
Strogo regulisanje evropskih finansija
Lideri Evropske unije dogovorili su se danas o uvođenju novog strogog mehanizma nadzora i regulisanja finansijskog sistema, uz formiranje evropskog Saveta za sistemski rizik.
Prema nacrtu zaključaka sastanka šefova država ili vlada EU, cilj ovih mera je da se "zaštiti evropski finansijski sistem od novih kriza i zajamči da se greške iz prošlosti neće nikad više ponoviti."
Dogovor o nadzoru i regulisanju evropskog finansijsko-bankarskog ustrojstva bi trebalo da ima velikog uticaja i na znatno bolje regulisanje svetskih finansija kako se ne bi ponovila kriza koja je do temelja uzdrmala ekonomiju.
Dogovoru o znatno strožem regulisanju finansijskog sistema na nivou cele EU se do poslednjeg trenutka opirala Velika Britanja, smatrajući da će to dovesti u pitanje konkurentnost svetski uticajnog londonskog finansijskog središta.
Londonski berzanski "Siti" je veoma malim obimom regulativa privukao čak i deo finansijera sa američke berze, pa je vlada u Londonu strahovala da "Siti" više neće biti tako konkurentan.
Pošto su evropske vođe rešene da zarad ekonomsko-finansijskog oporavka EU znatno više usaglase i poreski sistem, London, mada i još neke članice Unije, oklevali su da i to odobre.
Velika Britanija je, prema dogovoru, izgleda dobila izvesne ustupke u tom pogledu.
U Evropskoj uniji je preovladao koncept izvlačenja iz krize putem ulaganja ogromnih budžetskih sredstava u takav finansijsko-bankarski sistem koji će biti u funkciji "realne" proizvodne ekonomije i očuvanja radnih mesta, a ne američkog i britanskog modela spekulantskog finansijskog kapitalizma.
Cilj je i da se, zbog ulaganja na stotine milijardi evra u spasavanje bankarskog sistema i direktnu pomoć nekim sektorima industrije, postepeno u zemljama EU povrati sad poremećena budžetska ravnoteža.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo posebno je to istakao i rekao da je cilj učvršćenje evropskog modela socijalne tržišne privrede.
Od vođa EU usvojeni novi mehanizam regulisanja finansijskog sistema će obuhvatiti nadzor finansijskih, bankarskih i tržišta osiguranja, kao ovlašćenih agencija za praćenje finansijskih transakcija i tokova.
Savet za sistemski rizik će imati za cilj da procenjuje i upozorava na moguće opasnosti po finansijsku stabilnost Evropske unije i da, shodno tome, daje i jasne preporuke da se to spreči.
Predsednika tog tela bi, prema nacrtu dogovora vođa EU, trebalo da bira savet guvernera Evropske centralne banke, ali je prema tome dosad bila uzdržana Velika Britanija, čija valuta, funta, nije uključena u evropski monetarni sistem i jedinstvenu valutu evro.
