Izvor: B92, 14.Jan.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Barozo: Sve lošije stanje ekonomije
Strazbur, Vašington, Pariz -- Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo upozorava da se stanje evropske ekonomije pogoršava i da EU treba što pre da odobri stimulativni program.
"Stvari su loše i verovatno će biti još gore pre nego što postanu bolje", rekao je Barozo u Evropskom parlamentu. Barozo je istakao da nezaposlenost raste širom Evrope i da je više zemlja već u recesiji, uključujući Nemačku, najjaču evropsku ekonomiju.
Predsednik Komisije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << založio se da vlade EU požure sa usvajanjem programa kojim je predviđeno da se za unapređenje ekonomskog rasta potroši procenat i po bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno 200 milijardi evra.
Najveći deo tog novca moraće da obezbede vlade a EU im savetuje da troše na istraživanja i obuku radnika, kako bi pomogle ekonomiji, umesto da direktno subvencionišu biznis, što može da napravi probleme sa konkurencijom.
U međuvremenu je Nemačka, koja najpre nije bila sklona zajedničkom ili individualnom stimulativnom paketu, ove nedelje dogovorila stimulativni plan od 50 milijardi evra.
Barozo je kazao i da se još čeka da vlade daju "poslednju reč" o nepotrošenih pet milijardi evra iz poljoprivrednih fondova. Komisija želi da ta sredstva odu za poboljšanje internet i energetskih veza.
MMF upozorava na krizu u Evropi
Evropska privreda će ove godine doživeti dalji pad, kaže direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Štros-Kan.
Globalna kretanja posebno nanose štetu privredama centralne i istočne Evrope, istakao je Štros-Kan i dodao da "stari kontinent" značajno zaostaje za SAD u zauzdavanju ekonomske krize, prenele su svetske agencije.
Prvi čovek MMF-a je juče na sastanku u Mađarskoj, gde je tamošnjoj vladi predstavio više milijardi dolara vredan paket mera za pomoć privredi, izjavio da je jasno da Evropa na tom polju zaostaje za SAD, čiji budući predsednik Barak Obama već traži odobrenje za primenu druge polovine od 700 milijardi dolara vrednog paketa mera za spas privrede.
"Svi smo zabrinuti za budućnost. Već sada znam da će prognoze pokazati značajno smanjenje naših procena globalnog privrednog rasta, što znači i usporavanje rasta za sve države centralne Evrope", rekao je Štros-Kan.
MMF je u novembru smanjio prognozu svetskog privrednog rasta u 2009. na nešto iznad dva odsto.
OECD: Pad ekonomije evrozone
Ekonomija evrozone, koja od ovog meseca ima 16 članica, ove godine zabeležiće pad od 0,6 procenata, a njeno značajnije oživljavanje počeće najranije u drugoj polovini 2010, prognozirala je danas Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u redovnom izveštaju za zemlje koje koriste zajedničku evropsku valutu.
Evrozona je lane skliznula u recesiju pošto je u drugom i trećem tromesečju iskazala međukvartalni pad privrednog rasta, prenele su svetske novinske agencije.
Lane je privreda 15 zemalja članica zone evra, kojima se od januara pridružila i Slovačka, ostvarila ekonomski rast od oko jedan procenat, što je usporeniji tempo u odnosu na 2,6 odsto u 2007.
OECD prognozira da će manji privredni rast biti zabeležen i za četvrti kvartal 2008, kao i u celom prvom polugodištu 2009.
Na "nivou ovog trenda", tempo rasta trebalo bi da ostane još do polovine 2010. godine.
Nagli pad inflacije će, prema oceni OECD-a, stvoriti Evropskoj centralnoj banci (ECB) dalji manevarski prostor za smanjivanje kamatnih stopa, koje će, gledano dugoročno, podržati oživljavanje privrede.
Prosečna inflacija u zemljama zone evra, merena na godišnjem nivou, ove godine trebalo bi da padne na 1,4 sa lanjskih 3,4 procenta.
ECB je još od oktobra smanjila kamate, i to u tri navrata, ukupno za 1,75 procentnih bodova, na 2,5 odsto.
Ekonomisti očekuju da će ECB sutra dalje smanjiti baznu kamatnu stopu za pola odsto, na dva procenta.
OECD je preporučila zoni evra da formira jedinstveni organ za nadzor nad finansijskim sektorom koji bi trebalo da poveća kontrolu nad tom oblašću koja svojim delovanjem sve više prekoračuje granice država.
Tu ideju su već ranije odbacile pojedine zemlje poput Nemačke i Britanije, koje predstavljaju glavne evropske finansijske centre, podsećaju novinske agencije.
