Izvor: Politika, 15.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ban za održivi status Kosmeta
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 14. marta – Održivo rešenje za budući status Kosmeta s blagovremenim okončanjem tog procesa treba da bude prioritet međunarodne zajednice, poručio je generalni sekretar UN Ban Ki Mun Savetu bezbednosti. Takvim rešenjem "Kosovo bi bilo stabilno i u njemu bi sve zajednice koegzistirale u miru", naglasio je.
Ove i druge preporuke, Ban je izneo u redovnom izveštaju o kretanjima u pokrajini Srbije pod međunarodnom kontrolom, koji ovoga puta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obuhvata razdoblje od 1. novembra prošle do 19. februara ove godine, ali i koji se vremenski podudara s prispećem predloga specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija za novi status Kosmeta. "Posle osam godina privremene uprave UN, Kosovu i njegovom narodu je potrebna jasna budućnost", konstatuje se u tom dokumentu o kome bi članovi Saveta trebalo, kako se predviđa, da razgovaraju u ponedeljak.
Na toj sednici će, po ustaljenoj praksi, raport podneti šef Unmika, sada Joakim Riker. Nagovešteno je da će stavove Srbije preneti predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić.
Danas objavljeni Banov izveštaj ukazuje na niz probranih, karakterističnih okolnosti. Istaknuto je, tako, da će "Unmik nastaviti prenos nadležnosti na kosovske institucije" ali se i upozorava da "neće biti tolerisano da ekstremističke grupe koriste nasilje za ostvarivanje političkih ciljeva".
Ban pozdravlja posvećenost "kosovskih institucija primeni standarda". Konstatuje se, ujedno, da je povratak prognanih još neznatan. Kao razlozi za to navode se "pomanjkanje ekonomskih mogućnosti, neizvesnost oko budućeg statusa Kosova", kao i nebezbednost "ali u znatno manjoj meri nego ranije". Još jednom se napominje i da Srbi "vrlo malo" učestvuju u radu "političkih institucija Kosova".
U međuvremenu, u Njujorku se osetno intenziviraju diplomatske pripreme za raspravu u Savetu bezbednosti o statusnom predlogu Ahtisarija koji će njegov zamenik Alber Roan sutra uručiti Banu. Sadržaj tog dokumenta zasad nije objavljen. Prethodne Ahtisarijeve verzije su gotovo jednodušno doživljene kao "otvaranje puta ka nezavisnosti Kosova, bez pominjanja reči nezavisnost".
Podršku Ahtisarijevim predlozima dosad je najizrazitije davala Amerika, ocenjujući ih kao "kompromisne". Glavna doza neizvesnosti se, među vašingtonskim zvaničnicima, vidi u pristupu Rusije, koja raspolaže pravom veta. Moskva je, naime, najavila da neće glasati za rezoluciju koja ne bi bila po volji i Beograda i Prištine.
M. P.
[objavljeno: 15.03.2007.]
