Izvor: Politika, 30.Avg.2012, 16:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ban Ki Mun piše za današnju "Politiku"
U svetu previše oružja, premalo ulaganja u mir. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun u autorskom tekstu za „Politiku” upozorava da je svet prošle godine na naoružanje trošio 4,6 milijardi dolara – dnevno
Prošlog meseca, usled sukobljenih interesa, nije postignut dogovor o preko potrebnom sporazumu koji bi umanjio užasnu cenu izgubljenih ljudskih života koja se plaća zbog loše regulisane međunarodne trgovine oružjem. U međuvremenu postoji zastoj u angažovanju na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << planu nuklearnog razoružanja, uprkos snažnoj i sve većoj podršci koju javnost pruža ovim aktivnostima.
Neuspeh pregovora na ovom planu, kao i godišnjice nuklearnog bombardovanja Hirošime i Nagasakija obeležene ovog meseca, prilika su da se istraži u čemu je problem, zbog čega je tako teško postići rezultate u oblasti razoružanja i kontrole oružja i kako se svetska zajednica može vratiti na pravi put kada su u pitanju ciljevi od suštinske važnosti.
Mnoge institucije odbrane prihvataju činjenicu da bezbednost daleko prevazilazi samo zaštitu granica. Problemi bezbednosti javljaju se kao posledica demografskih tendencija, hroničnog siromaštva, ekonomske nejednakosti, uništavanja životne sredine, epidemija, organizovanog kriminala, represivne vladavine i drugih događaja čiji razvoj nijedna država ne može da kontroliše sama. U tim situacijama oružje ne pomaže.
Pa ipak, od prihvatanja novih izazova na planu bezbednosti do donošenja novih politika za njihovo rešavanje prolazi nepotrebno mnogo vremena. Prioriteti nacionalnih budžeta i dalje se zasnivaju na starim paradigmama. Veliki troškovi za vojsku i nova ulaganja u modernizaciju nuklearnog oružja doveli su do toga da je svet previše naoružan, a premalo se ulaže u mir.
Prošle godine globalni vojni troškovi navodno su premašivali 1,7 triliona dolara, odnosno iznosili su preko 4,6 milijarde dolara dnevno, što je samo po sebi skoro dvostruko više od godišnjeg budžeta UN. U ovo rasipanje spada i trošenje milijardi dolara na modernizaciju nuklearnih arsenala za buduće decenije.
Ovako velike troškove teško je objasniti u periodu nakon okončanja hladnog rata i u kontekstu finansijske krize. Ekonomisti bi to nazvali „oportunitetnim troškovima”.
Ja to nazivam gubitkom novih šansi za ljude. Pre svega potrebno je znatno smanjiti budžete nuklearnog oružja.
Ovo oružje potpuno je nepotrebno u kontekstu današnjih pretnji po međunarodni mir i bezbednost. Samo njegovo postojanje predstavlja destabilizujući faktor: što se više propagira neophodnost ovog oružja, to je veći podsticaj za njegovo širenje. Nesrećni slučajevi, kao i posledice održavanja i razvoja takvog oružja po zdravlje ljudi i životnu sredinu, faktori su dodatnog rizika.
Došao je trenutak da se reafirmišu obaveze nuklearnog razoružanja i da se ovaj zajednički cilj unese u nacionalne budžete, planove i institucije.
Pre četiri godine izradio sam nacrt razoružanja u pet tačaka, u kojem je naglašena potreba za jednom konvencijom o nuklearnom oružju ili jednim okvirom instrumenata za postizanje ovog cilja.
Ipak, pat-pozicija na planu razoružanja se nastavlja. Rešenje očigledno leži u većem angažovanju država članica na usklađivanju aktivnosti za postizanje zajedničkih ciljeva. U nastavku su opisane konkretne aktivnosti koje bi sve države i civilno društvo trebalo da sprovedu kako bismo izašli iz ovog ćorsokaka. Trebalo bi:
– da se Ruska Federacija i Sjedinjene Države angažuju u pregovorima o značajnom, kontrolisanom smanjenju svojih nuklearnih arsenala, kako raspoređenih, tako i neraspoređenih
–da se ostale zemlje koje poseduju ovo oružje obavežu na pridruživanje procesu razoružanja
– da se uspostavi moratorijum na razvoj ili proizvodnju nuklearnog oružja ili novih sistema za njegovo lansiranje
– da se pregovara o multilateralnoj konvenciji kojom bi se fisioni materijali koji mogu biti upotrebljeni za nuklearno oružje stavili van zakona
– da se zaustave nuklearne eksplozije i da Ugovor o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba stupi na snagu
– da se prestane sa raspoređivanjem nuklearnog oružja na tlu drugih zemalja, i da se takvo oružje povuče
– da se obezbedi da države koje poseduju nuklearno oružje dostave izveštaj javnoj bazi podataka UN o nuklearnom razoružanju, uključujući i podatke o veličini arsenala, fisionim materijalima i sistemima za lansiranje, kao i rezultate postignute na planu razoružanja
– da se utvrdi zona Srednjeg istoka u kojoj ne postoji nuklearno i ostalo oružje za masovno uništenje
– da se obezbedi opšte članstvo u konvencijama kojim se hemijsko i biološko oružje stavljaju van zakona
– da se svi istovremeno angažuju na planu kontrole konvencionalnog oružja, u formi ugovora o trgovini oružjem, jačanjem kontrole nezakonite trgovine streljačkim i lakim oružjem, opštim članstvom u Zabrani upotrebe mina, konvencijama o kasetnoj municiji i nehumanom oružju, kao i većim učešćem u izveštaju UN o vojnim troškovima i Registru UN o konvencionalnom oružju
– da se preduzmu diplomatske i vojne inicijative u pravcu održavanja međunarodnog mira i bezbednosti u svetu bez nuklearnog oružja, zajedno sa angažovanjem na planu rešavanja regionalnih sporova
I, što je možda i najvažnije, moramo se pozabaviti osnovnim ljudskim potrebama i postizanjem milenijumskih ciljeva razvoja. Hronično siromaštvo ugrožava bezbednost. Hajde da drastično smanjimo troškove nuklearnog naoružanja i umesto toga ulažemo u socijalni i ekonomski razvoj, koji je u interesu svih jer će se njime proširiti tržišta, smanjiti potreba za oružanim sukobima, i pružiti građanima šansa za budućnost! Zajedno sa nuklearnim razoružanjem i neširenjem oružja, ovi ciljevi su od suštinskog značaja za postizanje bezbednosti čovečanstva i obezbeđenje mirnog sveta za buduće generacije.
Bez razvoja nema ni mira. Bez razoružanja nema ni bezbednosti. Razvojem i razoružanjem i svet napreduje, bezbednost i prosperitet svih ljudi povećavaju se. Ovo su zajednički ciljevi koji zaslužuju podršku svih nacija.
Ban Ki Mun, generalni sekretar UN
objavljeno: 31.08.2012.
