Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Feb.2015, 21:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Balkanski trougao" Zorana Janaćkovića
Rimska dvorana Biblioteke grada Beograda bila je tesna danas u podne da primi sve koji su želeli da prisustvuju predstavljanju dvotomnih memoara "Balkanski trougao" Zorana Janaćkovića u izdanju Zavoda za udžbenike.
Janaćković (1939) Leskovcanin i diplomirani pravnik koji je tokom celog radnog veka zauzimao značajne položaje u državnoj administraciji - bio je generalni sekretar Sekretarijata za inostrane poslove od 1994. do 1996. a zatim je postavljen za ambasadora skraćene >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Jugoslavije u Makedoniji gde je ostao do 2001. kada je penzionisan. Janaćković se zatim intenzivno bavio slikarstvom i priredio je brojne samostalne izložbe uključujući one u Skoplju i Leskovcu, a štampana je i monografija "U krugu svetlosti i lepote".
Kao podnaslov memaora "Balkanski trougao" autor je naveo da su posvećeni srpsko-makedonsko-albanskim odnosima jer, kako je rekao, on je želeo da javno podnese izveštaj o svom radu kao ambasador Srbije i pošto mu to nije omogućeno kada se vratio iz Skoplja onda je prionuo da to pretvori u knjigu koju je nazvao "izveštaj svom narodu".
O ovom obimnom memoarskom delu govorili su direktor Zavoda za udžbenike Dragoljub Kojčić i orijentalista prof. dr Darko Tanasković nekadašnji ambasador u Turskoj i Vatikanu, a sada ambasador pri UNESCO-u u Parizu.
Kojčić je podsetio na skorije događaje u Makedoniji koji su imali ođek u Srbiji da bi podvukao u kojoj meri se Srbija i Makedonija suočavaju sa istim ili sličnim problemima na međunarodnom planu i kako istovremeno makedonske vlasti imaju negativan odnos prema Srbima i Srbiji što je posledica njihovih mentora sa Zapada.
Prema njegovim rečima, memoarska proza Janaćkovića baca jasno svetlo na realnost u Makedoniji jer ambasadori bolje shvataju ono što se zbiva u zemljama gde su akreditovani od novinara koji su samo na prolazu.
Podsetivši na mnoge diplomate i političare kod nas i u svetu koji su pisali memoare, Kojčić je kazao da ove knjige mogu da se čitaju kao triler jer donose mnoge, javnosti nepoznate detalje iz srpsko-makedonskih odnosa, a posebno makedonskih odnosa prema Albancima, Kosmetu i Albaniji.
Tanasković, koji se ogradio da se nikada nije posebno bavio Makedonijom, kazao je da se tokom boravka u Ankari družio sa makedonskim piscem i ambasadorom Trajanom Petkovskim od koga je saznao mnoge zanimljive podatke kao i makedonski stav prema rastakanju Jugoslavije.
Tanasković je izneo zanimljivu opservaciju da je prvi predsednik nezavisne Makedonije Kiro Gligorov prvo otišao u Tursku sa zahtevom da Makedoniji prizna nezavisnost, pozivajući se na odlične odnose između Turaka i Makedonaca tokom osmanlijske vladavine.
"Ovakve knjige kao što su Janaćkovićevi memoari, imaju veliki značaj za istoričare jer su pisane pošteno, bez da su direktno prosrpske ili promakedonske, pa mogu da posluže kao dobar izvor za proučavanje određene epohe", rekao je on.
Prema rečima Tanaskovića, iz ovih knjiga koje se oslanjaju pre svega na pouzdanu arhivsku građu, može da se stekne jasna slika da je Makedonija danas " bure baruta" na Balkanu mnogo više nego Bosna i Hercegovina.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
