Izvor: Politika, 27.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkanska škola za Hilari
Dok je bila prva dama Hilari Rodam Klinton ubeđivala je predsednika Uzbekistana da izađe iz automobila i rukuje se sa narodom. Prepirala se sa češkim premijerom o pitanju demokratije. Kako piše "Internešenel herald tribjun", ona je nagovarala katolikinje i protestantkinje u Severnoj Irskoj da međusobno komuniciraju. Ukupno je posetila 79 zemalja, među kojima je mali broj onih u koje je išla radi odmora. Jedan susret sa osakaćenim ruandskim izbeglicama do te mere ju je pogodio da je povraćala. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tokom dva mandata, koliko je provela u Beloj kući, gospođa Klinton nije imala pristup strogo poverljivim informacijama, nije prisustvovala sastancima Saveta nacionalne bezbednosti, nije dobijala primerak izveštaja koji obaveštajna služba svakodnevno dostavlja predsedniku, nije se izjašnjavala o krizi u Somaliji, na Haitiju ili u Ruandi. Prilikom jedne od većih proba na koje je predsednik Bil Klinton bio stavljen kada je reč o terorizmu – da li da 1998. bombarduje Avganistan i Sudan, Hilari jedva da je i govorila sa svojim mužem, a kamoli da ga je savetovala jer su se u to vreme i dalje osećale posledice skandala sa Monikom Levinski.
Kao predsednički kandidat demokrata svakodnevno ističe svoje dve najvažnije osobine: snagu i iskustvo. Bila je prva dama kao nijedna druga: odani partner svom mužu tokom njegovih mandata i, kao što i sama kaže, postala je snažnija i izdržljivija zahvaljujući tome što je "osam godina provela sedeći u prvom redu istorije".
Najistaknutija uloga Hilari Klinton kao prve dame – neuspela inicijativa u vezi sa zdravstvenom zaštitom početkom devedesetih 20. veka – veoma dobro je dokumentovana. Ipak, malo se u javnosti zna o njenom učešću u spoljnoj politici i nacionalnoj bezbednosti. Dokumenta o njenom radu ostala su pod oznakom poverljivo u Nacionalnoj arhivi. Ona je odbila da otkrije privatne savete koje je davala svom mužu.
Kada je reč o regionalnim konfliktima na Balkanu, kao i mnogi zvaničnici i Hilari je u početku bila oprezna u vezi sa američkom vojnom intervencijom, mada je kasnije podržala vazdušne napade na Srbe i mirovnu misiju na Kosovu sa NATO-om na čelu.
Njena uloga uglavnom se svodila na ono što diplomate zovu "nežna sila" – preobraćanje neprijatelja iz vremena hladnog rata u prijatelje, pružanje podrške neprofitnom radu i poduhvatima dobre volje i realizovanje njenog programa rada o pravima žena, trgovinom ljudima i proširenoj upotrebi mikrokredita, odnosno malih pozajmica radi pružanja pomoći pojedincima u siromašnim zemljama za započinjanje malih biznisa.
Na pitanje da navede tri značajne odluke u vezi sa spoljnom politikom u kojima je odigrala odlučujuću ulogu kao prva dama, Hilari Klinton je dala više uopšten odgovor, opisujući svoje strateške uloge na putovanjima u Bosnu (kada su je vojni komandanti u potpunosti obavestili o situaciji na terenu), na Kosovo, u Severnu Irsku, Indiju, Afriku i Latinsku Ameriku.
U vreme genocida koji je sprovođen u Ruandi, bivši zvaničnici iz Bele kuće kažu da niko nije bio zainteresovan za američku vojnu intervenciju radi zaustavljanja ili usporavanja tamošnjih događaja. Umesto toga celokupna administracija bila je usredsređena na suprotstavljanje etničkom krvoproliću na Balkanu.
Prilikom poseta Bosni i Kosovu posle američkog bombardovanja Srbije ulazila je u ratne zone pre nego što su zvaničnici bili uvereni da su bezbedne za njenog muža i bila portparol američkih interesa pre nego pregovarač. Gospođa Klinton bila je pobornik bombardovanja i mnogi zvaničnici – od Madlen Olbrajt i Ričarda Holbruka u tadašnjoj administraciji, pa sve do ondašnjeg britanskog premijera Tonija Blera – obraćali su se njoj u trenucima kada je bilo potrebno da učvrsti odlučnost svog muža da krene na Srbiju.
"Bil, ti si predsednik", bio je njen refren, kako nekoliko zvaničnika administracije tvrdi, koji je koristila kada je predsednik Klinton bio rastrzan između svojih savetnika.
Sama je izjavila da ju je Balkan jednom naučio: upoznaj svog neprijatelja. Veličala je generala Veslija Klarka, komandanta NATO-a, i Holbruka, izaslanika administracije na Balkanu, zato što su se družili i pili sa liderom Srbije Slobodanom Miloševićem i tako odmeravali njegovu snagu i moć.
"On je tamo – o njemu ništa ne možeš da saznaš ako preko okeana prstom upireš u njega", govorila je. "Ako treba da kreneš u bombardovanje imaćeš mnogo bolju predstavu o tome koliko je potrebno da ga konačno slomiš."
[objavljeno: ]
