Izvor: Deutsche Welle, 27.Okt.2015, 15:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkanska ruta: kočenje poželjno
Nakon sastanka u Briselu o izbegličkoj krizi, jasno je pre svega sledeće: balkanske zemlje bi trebalo da uspore kretanje izbeglica. Stručnjaci iz regiona podeljeni su tom pitanju da li će to zaista doneti više reda.
Humani uslovi za izbeglice, bolja komunikacija tranzitnih zemalja i pre svega zaustavljanje haotičnog priliva ljudi u bekstvu. Plan od 17 tačaka predstavljen od strane Evropske unije, Nemačke i zemalja takozvane „Balkanske rute“, zvuči kao izjava o namerama. >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Međutim, plan uključuje i neke brojke: 400 policajaca biće poslato da pomognu u Sloveniji i daju podršku Fronteksu u Grčkoj i na srpsko- hrvatskoj granici. Pored toga, duž „Balkanske rute“ trebalo bi da se obezbedi 100.000 dodatnih mesta za privremeni smeštaj izbeglica.
Plan je nastao na insistiranje Berlina, kaže srpski bloger i PR-stručnjak Mihailo Tešić. Između deklarisanog cilja Nemačke – da primi ljude i da obradi njihove zahteve za azil – i ograničenih kapaciteta zemlje, postoji veliki jaz: „Sada počinje politika odlaganja. Brisel i Berlin od balkanskih zemalja traže da uspore kretanje izbeglica.“
Hronično nespremni
Stotine hiljada ljudi već je prošlo „Balkanskom rutom“. Balkanske države za to nisu bili pripremljene, mada su morale da vide šta im se sprema, kaže Lidija Čehulić Vukadinović sa zagrebačkog Fakulteta političkih nauka: Sa opravdanjima kao što su 'Mi nismo spremni ili tako nešto nismo očekivali', oni u Briselu ispadaju smešni. Ni obični građani im to više ne veruju.“
Susret u Briselu: Angela Merkel, Žan-Klod Junker i Antonio Gutereš 25. oktobra
Ona podseća na pokušaj političara da se u izbegličkoj krizi međusobno nadmaše: Srbija je htela da se pokaže humanijom od Makedonije, Hrvatska evropskijom od Srbije, Slovenija uređenijom od Hrvatske. Ali, gotovo svuda se vide ružne scene – izbeglice koje spavaju na otvorenom ili policija koja koristi suzavac. „Ispostavilo se da nijedna od tih zemalja nije u stanju da sama reši probleme. Dakle, saradnja na evropskom nivou je neophodna“, kaže Čehulić Vukadinović.
Svetlana Slapšak je tu saradnju drugačije zamišljala. Čuvena antropološkinja iz Ljubljane ovog leta je pokrenula peticiju za uspostavljanje bezbednog koridora iz Grčke u Nemačku – bez zaustavljanja, bez nepotrebne birokratije. „Ne isplati se razmatrati da li će i kada Nemačka dostići svoje granice. Tim ljudima je pomoć potrebna sada“, kaže Slapšak. „Na Balkanu, vidimo prosto srednjovekovne scene, ljude koji peške prelaze hiljade kilometara. To samo učvršćuje stereotipe koji i onako cirkulišu o Balkanu.“
Briselski planom izričito se poziva na bolju komunikaciju između zemalja duž rute. Do sada, komunikacije jedva da je bilo – umesto toga, uzajamna optuživanja. Tako se u Sloveniji tvrdi da se Hrvatska ponaša kao ogromni auto-prevoznik, koji pridošlice samo transportuje dalje. Cinično je da je upravo to optužba Hrvatske upućena Srbiji. Kao rezultat tog spora, svi granični prelazi između dveju zemalja danima su bili zatvoreni za transport roba.
Dokle ih noge nose: izbeglice u Makedoniji na putu ka severu
„To su male zemlje koje dele krvavu prošlost“, kaže Čehulić Vukadinović. Politika trenutno svesno pojačava neprijateljstvo, pre svega zato što se u Hrvatskoj uskoro održavaju parlamentarni izbori. „Zato se u Zagrebu često igra na srpsku kartu kako bi se prikupilo što više bodova kod nezadovoljnih nezaposlenih birača koji žele da čuju da su krivci za njihovu bedu negde drugde. Beograd naravno radi to isto – tamo se igra na hrvatska kartu.“
Ograde kao mejnstrim
Zbog kontinuirane izbegličke krize, eksperti vide rizik jačanja ekstremnih snaga u republikama bivše Jugoslavije. Političari desnog spektra u Srbiji i Hrvatskoj odavno govore kako će Evropska unija na Balkanu da pravi logore za migrante. Profesorka Slapšak nije iznenađena time da je odbijanje izbeglica sve „popularnije“: „Dvadesetpet godina nakon raspada Jugoslavije doživljavamo ogroman pad kvaliteta života, rastuće socijalne nepravde i beznađe, a time i nestajanje zdravog razuma.“
Sve više i sve češće čuje se da se granice moraju ograditi. O tome recimo razmišlja bugarski premijer. Takođe, iz slovenačke vlade se čuje da podizanje ograde jeste opcija, a hrvatski premijer bi radije da pošalje vojsku na granicu sa Srbijom. Za srpsku blogerku Tešić to je postepeni razvoj: mađarska ograda je prvo bila neevropska i ksenofobična, a sada je ograda mejnstrim.
I sve to, mada su strahovi „zabrinutih građana“ Balkana iz jednog jednostavnog razloga potpuno neosnovani. „Izbeglice ovde ne žele da ostanu“, naglašava Tešić. „Onaj ko se uputio na tako težak put i stigao dovde, taj se ne da zaustaviti.“
