Izvor: Politika, 11.Nov.2010, 23:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkan još može da bude izgubljen
Zajedničko upozorenje Danijela Servera i Sorena Jesena Petersena Briselu i Vašingtonu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Balkan još ima potencijal da „pokvari žurku” – predstojeće samite NATO, SAD, EU i OEBS-a, konstatuju u zajedničkom komentaru Danijel Server i Soren Jesen Petersen, američki i danski posmatrači Balkana, koji je objavljen u jučerašnjem internet (ali ne i u štampanom) >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izdanju „Njujork tajmsa”.
Po njima, tri problema „proganjaju region”: etničke napetosti u BiH, nerešeni odnosi između Srbije i Kosova i problem Makedonije sa Grčkom oko imena.
Problem Bosne je u ustavu nametnutom Dejtonskim mirovnim pregovorima pre 15 godina, koji je stvorio nefunkcionalnu državu. Svi dosadašnji pokušaji da se on izmeni nisu uspeli. Poslednji izbori otvaraju nove mogućnosti za reformu, a autori komentara preporučuju Briselu i Vašingtonu da postavi jasne kriterijume koje Sarajevo mora da ispuni tokom svog puta ka EU. Po njima, i napredak Srbije ka Briselu trebalo bi da bude uslovljen njenom spremnošću da kod bosanskih Srba insistira da sarađuju sa muslimanima i Hrvatima na promenama ustava kako bi se Bosni omogućilo da izađe na put evropskih integracija.
Što se tiče Kosova, opasnost je, prema Serveru i Jesenu Petersenu, u tome što bi Srbija mogla da iskoristi razgovore sa Kosovom o praktičnim pitanjima da „sugerira” korekciju granica, kako bi adsorbovala srpsku zajednicu na severu Kosova.
Ovo je, smatraju autori, „opasno” i otvorilo bi pitanje granica širom Balkana, a sasvim izvesno u Makedoniji i Bosni, a verovatno i u Albancima nastanjenim područjima na jugu Srbije, kao i u Crnoj Gori. „To je Pandorina kutija koja bi morala da ostane zatvorena”, smatraju Server i Jesen Petersen.
Kad je u pitanju Makedonija, ono što predlažu jeste da popuste i jedni i drugi: da Skoplje imenu države pridoda „prihvatljivu geografsku odrednicu”, a da Grčka ispoštuje svoju saglasnost iz 1995. da suseda tretira kao „Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju”.
U posebnom „mirovnom brifingu” Američkog instituta za mir, naslovljenom „Sledeći koraci na Kosovu”, Danijel Server, koji je nedavno napustio ovaj institut i postao predavač na Fakultetu za međunarodne studije Univerziteta „Džon Hopkins”, iznosi da je potrebno preduzeti nekoliko koraka, kako Kosovo ponovo ne bi destabilizovalo zapadni Balkan. Njegovi predlozi zasnovani su na zaključcima skupa „male grupe američkih poznavalaca Balkana”, koja je o ovoj temi, iza zatvorenih vrata, u oktobru raspravljala u pomenutom institutu.
Rezime njihove rasprave je da najpre ne treba dozvoliti da Kosovo „stagnira kao zamrznuti konflikt”, da bez odlaganja treba da počnu razgovori između Beograda i Prištine (iako je Beograd u ovom momentu za to mnogo primpremljeniji od druge strane), kao i da bi neposredni cilj trebalo da budu „dobrosusedski odnosi”.
Rizik u ovom pogledu je, kako trenutni politički vakuum na Kosovu koji bi trebalo da bude prevaziđen posle izbora 12. decembra, tako i okolnost da bi i Srbija mogla da uđe u pripreme za svoje izbore 2012. Rizik je i u tome što u Srbiji „relativno mala grupa ljudi” usmerava raspravu o Kosovu, i što predsednik Tadić „dosad nije imao hrabrosti da se uzdigne iznad nacionalističke opozicije uporno odbijajući da prizna kosovsku nezavisnost”.
U analizi koju potpisuje Server, kao jedna od mera ka izgradnji poverenja između Beograda i Prištine, navodi se i obelodanjivanje podataka o tome koliko Srbija troši na Kosovu za pomoć Srbima i za precizno koje svrhe, što bi u toj oblasti moglo da dovede do nekog formalnog aranžmana, na obostrano zadovoljstvo.
M. Mišić
objavljeno: 12.11.2010.
