Izvor: Glas javnosti, 07.Jul.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkan-drugi pišu
Southeast European Times:
Zagreb: Na Kosovu priliv hrvatskih kompanija
Piše Nataša Radić
- Više od 80 hrvatskih kompanija nadmeće se na tenderima i u drugim poslovnim mogućnostima u najnovijoj evropskoj prestonici Prištini. Neke već uživaju uspehe. Posle zvaničnog priznavanja Kosova od Zagreba u martu, hrvatski poslovni sektor bio je u početku uznemiren u pogledu mogućih ekonomskih osveta Srbije; međutim, to se nije dogodilo. Hrvatske kompanije >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << vratile su se nesmetano na kosovsko tržište, gde su prethodno ostvarile određeni uspeh.
„Kosovo nudi velike mogućnosti investitorima i poslovnim ljudima na raznim poljima“, izjavila je Ilirijana Šehu, predstavnica Hrvatske trgovinske komore u Prištini, u nedavnom intervjuu hrvatskom nedeljniku Nacional.
Te kompanije teže da prošire poslovanje na Kosovu, dok su Kosovu potrebni investitori koji donose osnovna stručna znanja i naplaćuju razumne cene. Posluju u različitim sektorima, poput izgradnje, osiguranja, bankarstva i finansija, mode i hrane, uključujući „Ledo“, hrvatskog regionalnog giganta za proizvodnju sladoleda.
Pored toga, austrijske, turske i slovenačke kompanije počinju da investiraju i organizuju zajedničke poslovne poduhvate sa mladim kosovskim preduzetnicima.
Hrvatska kompanija „Konstruktor“, sa sedištem u Splitu, upravo je dobila ugovor za izgradnju najvišeg nebodera na Balkanu u Prištini. U narednih šest godina biće podignuta zgrada visine 165 metara, zajedno sa poslovnim centrom, stambenim objektom i tržnim centrom. Planeri to vide kao najveći poslovni projekat u današnjoj Prištini, čija vrednost iznosi preko 300 miliona evra.
Hrvatske građevinske kompanije stekle su snažnu reputaciju na Kosovu obnovom prištinskog aerodrome, na kojoj je radila zagrebačka kompanija „Ingra“. Kompanija je dobila dobre ocene za svoj rad, otvarajući time put i drugim hrvatskim firmama.
Zatim je druga građevinska kompanija iz Zagreba IGH pobedila na tenderu za izgradnju jednog od glavnih puteva na Kosovu, puta Priština-Uroševac. Evropska investiciona banka pokriće troškove projekta. Završetak projekta očekuje se za tri godine.
Southeast European Times:
U Gerdecu eksplozija još odjekuje
Piše: Manjola Hala
- U konačnom izveštaju američkih stručnjaka koji su pomagali albanskom timu u istrazi uzroka nesreće, kaže se da je proces uklanjanja eksploziva vršen u nebezbednim uslovima za rad. „Prema našim procenama, eksplozija je bila toliko snažna da bi se mogla uporediti sa nuklearnom eksplozijom“, rekao je predsednik Bamir Topi.
Gerdec danas izgleda kao gradilište: kuće se obnavljaju, a brojni ljudi spavaju u šatorima. Brdo koje je eksplodiralo polako je oživelo: počela je da raste trava i retka vegetacija.
Savet ministara doneo je 12. juna konačnu odluku o sredstvima obeštećenja i na početnih 13 dodao još 7,5 miliona evra za obnovu poslovnog sektora i za stanovnike Manzea i Marikaja, sela koja su takođe oštećena u eksploziji.
Međutim, i pored odštete, većina ljudi koji su pogođeni tragedijom ljuta je na vladu zbog načina na koji pristupa rešavanju problema. Početkom juna, ljudi smešteni u odmaralištu zaposlenih u ministarstvu unutrašnjih poslova u Draču počeli su da protestuju protiv odluke ministarstva da ih premesti u iznajmljene stanove.
Mnoge porodice oko mesta eksplozije odbile su da se premeste, uprkos zagađenju. Pripadnici grupe UN koja je posetila Gerdec krajem marta procenili su da je stepen zagađenja u blizini brda koje je eksplodiralo još uvek visok zbog dva radioaktivna raketna elementa. Ipak, mnogi stanovnici su u blizini brda postavili šatore i odbijaju da se presele.
Bivši radnici u vojnom skladištu u Gerdecu počeli su štrajk glađu. Oni optužuju vladu za nebrigu i traže finansijsku odštetu za ranjene i porodice pogođene eksplozijom.
U bivšim vojnim skladištima širom Albanije čuva se oko 100.000 tona viška municije, uglavnom ruskih i kineskih artiljerijskih granata proizvedenih 60-ih godina ili ranije. Albanija se obavezala da uništi tu municiju do 2010. godine i dobija za to pomoć od SAD, Kanade i drugih zemalja NATO.
BNN:
Do 2060. godine Bugara će biti samo pet miliona
Piše Toni Cvetanova
- Bugarski nacionalni statistički institut objavio je da će, uvažavajući postojeće tendencije, stanovništvo Bugarske nastaviti tendenciju nestajanja.
Kroz 12 godina veruje se da će biti 6.953.000 stanovnika Bugarske, a nastaviće se opadanje broja žitelja, na 6.436.000 u 2030. godini, 5,97 miliona u 2040. i 5.138.000 miliona u 2060. godini, pri čemu će ženski deo populacije imati nešto veći procenat.
Krajem 2007. godine populacija Bugarske procenjena je na 7.640.000 ljudi, pri čemu 1,24 miliona živi u prestonici.
Pored opadanja populacije, broj starih ljudi će rasti zahvaljujući porastu trajanja života i emigracionim procesima.
Očekuje se da će se za 15 odsto povećati deo populacije mlađi od radnog doba do 2020. godine, a zatim će slediti pad na 13,2 odsto 2060. godine. Radno sposobni žitelji činiće oko 63 odsto stanovništva 2010. godine. NJihov broj 2060. godine biće 50 odsto.
Broj ljudi poznog doba, s druge strane, porašće sa 23 odsto u 2010. godini na 37 odsto u 2060.
Nacionalni statistički institut podseća da su predviđanja zasnovana na postojećim tendencijama. Članstvo Bugarske u EU i moguće društveno-ekonomsko napredovanje mogli bi da promene pravce opadanja populacije Bugarske.
Hurriyet:
Istanbul: Članice da unesu novu dinamiku u BSEC
Abdulah Gul, predsednik Turke, izjavio je da bi članice Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC) trebalo da uvedu više dinamike u rad.
Turska nije samo jedan od osnivača, već i domaćin sekretarijata organizacije, dodao je Gul prilikom posete Sekretarijatu organizacije u Istanbulu, povodom 16-godišnjice osnivanja BSEC-a. On smatra da više saradnje u regionu neće samo doprineti ekonomijama članova, već i ojačati atmosferu poverenja i umanjiti bilateralne tenzije. „Time će se stabilnost i sigurnost u našem regionu pojačati, a to je u najboljem interesu naše regije i međunarodne zajednice“, rekao je Gul. Ponovio je da Turska podržava sve napore organizacije, ali da bi članice BSEC-a trebalo da ostave za sobom status kvo, a u organizaciju unesu novi mentalitet.
25. juna 1992. godine šefovi država ili vlada jedanaest država sastalo se u Istanbulu i potpisalo Deklaraciju i Bosforsku izjavu kojom je osnovan BSEC. Te zemlje su Albanija, Jermenija, Azerbejdžan, Bugarska, Gruzija, Grčka, Moldavija, Rusija, Turska i Ukrajina. Organizacija je počela kao obećavajući model multilateralne politike i ekonomske inicijative radi jačanja interakcije i harmonije zemalja članica, kao i na osiguravanju mira, stabilnosti i prosperiteta, ohrabrivanju prijateljskih i dobrosusedskih odnosa u regionu Crnog mora. Organizacija danas ima 12 članova u kojoj su Albanija, Jermenija Azerbejdžan, Gruzija, Grčka, Moldavija, Rumunija, Rusija, Turska i Ukrajina i Srbija.
.jpg)
