Izvor: Vostok.rs, 13.Jun.2011, 10:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bakteriološki krimić
13.06.2011. -
Epidemija crevne infekcije u Evropi sve više počinje da liči na siže krimi romana s elementima trilera. Najbolji umovi Starog sveta već nekoliko nedelja traže bakteriju-ubicu sumnjajući u svako povrće na pijaci, ali nikako ne mogu da pronađu izvor. Lek još nije smišljen, a infekcija i dalje slobodno šeta po svetu. To bi moglo da predstavlja priču od koje se gubi dah da nije realnost koja plaši.
Stručnjaci kažu da evropske zemlje sad imaju tri glavna >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << zadatka: da pronađu izvor infekcije, smisle efikasno sredstvo protiv nje i da shvate kako i odakle se bakterija E.coli pojavila. Zasad nisu valjano izašli na kraj ni s jednim.
Ovaj krimić je počeo u maju od španskih krastavaca. Tačnije, od izjave ministarstva zdravlja SRN o tome da upravo zeleni plodovi, koji su doveženi iz sunčane provincije Almerije, mogu biti prenosioci infekcije. Reakcija evropskog tržišta namirnica je bila trenutna. Krastavci su nestali iz prodavnica, s jelovnika u restoranima i kafićima. Naučnici su počeli da proveravaju nemačku verziju, a španski farmeri su ćutke gledali kako iz njihovih džepova svake nedelje odlazi po 200 miliona evra. Istina, nakon kliničkih ispitivanja španski krastavci su „rehabilitovani". Ugostitelji su ponovo počeli da prekrajaju menije, Španci su od Nemaca zahtevali da im nadoknade štetu, a naučnici su nastavili traganje među povrćem i pronašli nepouzdanu soju. Ona je gajena u Nemačkoj, na farmi u Zapadnoj Saksoniji – upravo tamo gde se najviše raspojasala tajanstvena infekcija. Medicinarima i mikrobiolozima se ova verzija učinila najverovatnijom.
Soja je po svojim hranljivim karakteristikama prilično teška namirnica, koja ne odgovara svakom čoveku. A ako je gajena uz korišćenje hemikata može biti opasna i bez bakterija, objašnjava lekar-dijetolog Aleksandar Nemov.
Svaki izdanak: klica pšenice, klica soje, jeste takozvani zametak belančevine. On može biti alergen. Namirnice od soje – belančevine soje su same po sebi hranljive namirnice. Neki ljudi takođe imunološki reaguju na njih. Međutim, treba imati na umu: jedna stvar je namirnica, a druga njena proizvodnja. Oni se po kvalitetu često ne podudaraju. Sama namirnica može biti veoma zdrava, ali se može proizvesti i tako da u njoj ima toliko hemikata da prosto neće smesti da se jede.
Nemačka se opravdavala od kritike, izvinjavala se, ali je već bila spremna da slavi malu pobedu: kad je pronađen izvor bolesti – biće jednostavnije da se ona zaustavi. U stvari, sve je bilo mnogo komplikovanije. Nekoliko dana su pristizale protivrečne vesti: po jednima je soja bila „oslobođena krivice", a po drugima je ipak proglašena za opasnu.
A sama bakterija je u međuvremenu mirno prelazila granice: dospela je u Italiju, Francusku, skandinavske zemlje i čak je preskočila La Manš – 7 slučajeva zaraze zabeleženo je u Velikoj Britaniji. Krajem ove nedelje ukupan broj obolelih je premašio 2 i po hiljade ljudi, umrlo je više od 30 ljudi. Istovremeno su se pojavili i novi „osumnjičeni": neobičan oblik E.coli otkriven je u holandskoj cvekli. Takođe su stigle zabrinjavajuće vesti iz Azije – na Tajland je zajedno s partijom avokada iz Evrope stigla i bakterija, koja liči na agresivni crevni bacil.
Stručnjaci kažu da su se haos i lov na veštice među povrćem u Evropi previše odužili. Medicinari su već prestali da traže i da pokušavaju da izmisle novu verziju o poreklu bakterije. Ne preostaje im ništa osim da leče i da daju preporuke, izjavila je u intervjuu za „Glas Rusije" glavni lekar-infektolog Sankt-Peterburga Aza Rahmanova.
Mi čak i ne razmišljamo o tome odakle se pojavila ova bakterija. Razmišljamo o tome kako da se zaštitimo i šta da radimo ako se iznenada pojavi bolest. Preventiva se sastoji u pranju ruku, pranju posuđa. Takođe, treba odvojeno čuvati sveže namirnice i već pripremljene. Namirnice se ne smeju predugo čuvati, čak ni u frižideru. I naravno, trebe izbegavati kupovinu namirnica iz zemalja u kojima ova infekcija postoji.
Najstrašnije u sadašnjoj epidemiji jeste to što na bakteriju E.coli ne deluje ni jedan od poznatih antibiotika. Bakterije se, kao i svi živi organizmi, prilagođavaju okolini. Očigledno je da su ovi štetni mikroorganizmi naučili da preuzimaju genetske informacije od korisnih bakterija i da zajedno s njima uspešno podnose jak pritisak antibiotika. Čovek u ovom sukobu izvlači deblji kraj. Jedino što može da učini jeste da se pridržava starih metoda i da smišlja nova sredstva, saopštio je biofizičar Konstantin Šajtan.
Kad uzimate antibiotike oni ne deluju na određen grupe bakterija. Stvara se rezistentnost na antibiotike kod mnogih bakterija. Opstaju otporne individue. Stalno treba stvarati nove antibiotike. Tako je prvo bio penicilin, kasnije se pojavio streptomicin, zatim tetraciklin.
Kao jedan od verovatnih uzroka pojave mikroba-mutanata navodi se korišćenje hemijskog đubriva u poljoprivredi. Postoje i egzotičnije verzije, koje neće pomoći u otkrivanju istine, kaže saradnik katedre za mikrobiologiju biološkog fakuteta MDU Andrej Šestakov:
Sve što se pojavljuje u medijima jesu površne informacije, koje se menjaju svakog dana. I zasad nema neka razumne informacije za mikrobiologe. Može se dugo fantazirati počevši od nekih tajnih laboratorijama u kojima sve to može da se stvara kako bi se neko uništio, pa sve do verzija o prirodnom nastanku i promenama mikroorganizama. Zasad vredne verzije mogu da iznesu samo autori naučno-fantastične književnosti.
Dodaćemo da epidemija crevne infekcije umalo da posvađa evropske zemlje međusobno i s Rusijom. Na samitu Rusija-EU koji je održan u Nižnjem Novgorodu jedna od glavnih tema bio je embargo, koji je Moskva uvela na uvoz povrća iz Evrope. Kako je nakon diskusije izjavio glavni sanitarni lekar Rusije Genadije Oniščenko, Moskva je spremna da skine zabranu odmah nakon što Evropska komisija dostavi garancije o bezbednosti namirnica povrća.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
