Izvor: Politika, 19.Maj.2012, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bakarni banditi
Od Havaja do Floride, krađa kablova postala je „problem nacionalne bezbednosti”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Sve je ličilo na hitnu noćnu intervenciju nadležne komunalne službe: postavljene su fluorescente plastične kupe koje regulišu saobraćaj, majstori su imali one prsluke da se bolje vide u mraku, a petljali su nešto oko bandera sa telekomunikacionim vodovima.
Tu „intervenciju” prekinula je međutim istinska intervencija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << policije. Jer u pitanju je bila krađa nadzemnih bakarnih žica, koje su doduše bile „mrtve”, jer su njihovu ulogu preuzeli nedavno postavljeni optički kablovi, ali ih njihov vlasnik telekomunikaciona kompanija „Verajzon” još nije bila demontirala.
Ovu priču mi je u sedištu policije okruga Montgomeri, Vašingtonu susedne države Merilend, ispričao poručnik Pol Likori, zamenik direktora Odeljenja za kriminalne istrage, u čiju nadležnost u poslednje dve godine spada i ova vrsta krađa: bakra i uopšte, svih vrsta metala.
Ko bi rekao da je tako nešto – odnošenje poklopaca šahta, testerisanje bandera da bi se smotala i odnela bakarna žica, skidanje bakarnih oluka sa kuća, a u poslednje vreme i katalizatora sa izduvnih sistema automobila – i ovde podjednako problem kao i kod nas, i da je u stvari globalni problem.
Povod za posetu poručniku Likoriju bila je vest u lokalnim novinama, nedeljniku „Gazeta”, da su „banditi” poskidali bakarne oluke sa više od 20 kuća u gradovima Betesda, Potomak i Rokvil. Lopovi su se, kad bih ih građani zatekli na delu, predstavljali kao radnici firme specijalizovane za popravku i zamenu oluka. „Njujork tajms” je nedavno izvestio da su na sličan način – predstavljajući se kao radnici komunalnih službi – lopovi odneli tridesetak i do 150 kilograma teških poklopaca kanalizacionih šahta sa ulica njujorških opština Kvins, Bruklin i Bronks.
Prema Polu Likoriju, reč je o kriminalu koji je nekad bio samo sporadičan. Njegovom procvatu, kaže, kumovala je prvo ekonomska kriza koja još nije prošla, a drugo, cene bakra. Koliko 2009, ovdašnji dileri sekundarnim sirovinama su za kilogram plaćali oko tri dolara, a danas daju osam.
„Ovo je problem nacionalne bezbednosti”, citirao je „Njujork tajms” Brajana Džejkobsa, direktora Koalicije protiv krađe bakra, lobističke grupe koja u Vašingtonu zastupa telekomunikacione, elektrodistributivne i železničke kompanije. Ef-Bi-Aj je pak u jednom svom saopštenju ovo opisao kao pretnju „ključnoj infrastrukturi” nacije.
Reč je o problemu koji je, u manjoj ili većoj meri, evidentiran u svim američkim državama, od Havaja do Floride. U Čikagu je, na primer, svojevremeno uhvaćen lopov koji je za 15 minuta sa jednog tamošnjeg groblja odneo 51 bronzanu vazu. Kad su pretresli njegovu kuću, tamo su našli još 350.
Prošle godine, sa groba Abrahama Linkolna u Springfildu, njegovom rodnom gradu u državi Ilinois, neko je ukrao skoro metar dugačak bakarni mač. U februaru ove godine, u Harfordu, država Konektikat, lopovi su skinuli bakarne instalacije sa trolejbusa izloženih u lokalnom transportnom muzeju.
Novi trend je krađa katalizatora, delova izduvnih sistema automobila, jer oni sadrže male količine platine, čija je cena oko 60 dolara za jedan gram, pa dakle njihovo skidanje donosi brzu i pristojnu zaradu, između 200 i 300 dolara po komadu. Da bi se suprotstavila ovom problem, država Arizona je zabranila privatnu trgovinu ovim uređajima.
Na Floridi, Havajima i u Mičigenu posedovanje većih količina bakra proglašeno je krivičnim delom. U Kaliforniji je još 2009. donet zakon koji vlasnicima otpada nalaže da donosiocima sekundarnih sirovina isplate vrše tek posle tri dana.
U Ohaju je tamošnja kompanija za proizvodnju i distribuciju električne energije počela bakarne vodove da zamenjuje onima koji imaju manje bakra, koje je mnogo teže seći, postavljajući istovremeno i obaveštenje namenjeno lopovima da se ne muče uzalud.
U Merilendu, prema rečima poručnika Likorija, problem je samo krađa bakra: poklopci šahta i katalizatori su zasad pošteđeni. Nije međutim retkost da se odnesu aluminijumski delovi stanica klima-uređaja, koji su obično izvan kuće. Jedan od problema u suzbijanju je, objašnjava, što ove krađe nisu nasilna krivična dela, pa i blagonaklonost sudova.
Kao jedno od rešenja za sprečavanje, u Merilendu je uvedeno da svi vlasnici otpada moraju da imaju državnu licencu, a uz to su i obavezni da prilikom svakog otkupa metala u kompjuter unesu lične podatke prodavca.
„To nam omogućava da analizom ove baze podataka koja nam je po zakonu dostupna uočimo neke sumnjive transakcije: crvena lampica se na primer pali kada prodavac već ima dosije, ili je nedavno pušten iz zatvora i nezaposlen. U tim slučajevima ih neko vreme pratimo, dok ih ne uhvatimo na delu.”
Problem je međutim što na taj način može da se kontroliše samo ono što se dešava u Merilendu, ali ne i ono u susednim državama, Virdžiniji, Zapadnoj Virdžiniji i u Pensilvaniji, gde kradljivici mogu da odu sa ukradenim metalom.
„Metalni banditi” ovde nisu iz neke posebne socijalne grupe, to su, objašnjava poručnik Likori, mahom oni koji su nekad radili kao građevinski radnici i imaju izvesno znanje gde su prazne kuće sa kojih mogu da se skinu oluci ili bakarne žice, znaju kako da isključe struju i slično. Često se krade i sa gradilišta, noću.
„Problem je i što mi obrazujemo svoje lopove, jer na sudu moramo da iznesemo sve dokaze, pa i one kako smo ih otkrili i uhvatili – i time ih podučavamo kako da sledeći put budu pametniji”, kaže poručnik Likori i dodaje da „sve zavisi od ekonomije… Ako njoj krene, i cene će padati, pa će biti manje motiva za ovaj kriminal”.
Milan Mišić
objavljeno: 20.05.2012.
.jpg)
