Izvor: RTS, 25.Maj.2022, 11:19
Bajdenov oštar pogled ka Senatu – zabrana oružja u lavirintu Ustava, zakona i lobija
Predsednik SAD Džozef Bajden, nakon pucnjave u školi u Teksasu, apelovao je na Kongres, u kojem se republikanci već dugo protive donošenju ograničenja za nošenje vatrenog oružja, da se konačno suprotstavi oružanom lobiju i spreči nova stradanja u masovnim pucnjavama. Takvih incidenata u novijoj američkoj istoriji ne manjka, pogotovo u državama poput Teksasa, u kojima je nošenje oružja dozvoljeno čak i studentima i profesorima.
Džozef Bajden >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je tokom obraćanja iz Bele kuće uputio saučešće porodicama žrtava pucnjave u osnovnoj školi u gradu Juvalde u Teksasu i izrazio ogorčenje zbog neuspeha američkih zakonodavaca da donesu strože zakone o oružju, za koje smatra da bi sprečili pucnjave u školama.
"Kao nacija, moramo da se zapitamo kada ćemo, za ime boga, da se suprotstavimo oružanom lobiju. Muka mi je i umorna sam od ovoga. Moramo da delujemo. Nemojte mi reći da ne možemo da utičemo na ovaj pokolj", rekao je Bajden.
Predsednik SAD, koji je i ranije ove godine insistirao na zabrani kupovine kompleta za sklapanje "oružja kućne izrade", koje ljudi mogu da nabave na internetu ili u prodavnici bez provere porekla oružja, istakao je da je vreme da se bol pretvori u akciju.
"Moramo jasno staviti do znanja svakom izabranom zvaničniku u ovoj zemlji – vreme je da se deluje", naglasio je Bajden.
Tokom obraćanja, predsednik SAD je podsetio na pucnjavu u osnovnoj školi "Sendi Huk", koja se dogodila 2012. godine za vreme Obamine administracije u kojoj je Bajden bio potpredsednik.
"Nadao sam se da kada postanem predsednik to više neću morati da gledam. Još jedan masakr. Osnovna škola, lepi, nevini učenici... I koliko je desetina nevine dece, koja su bila svedoci onoga što se dogodilo, videlo svoje prijatelje kako umiru kao da su na bojnom polju, za ime boga", istakao je Bajden i naveo da je od pucnjave u "Sendi Huku" bilo više od 900 incidenata u kojima je neko ranjen iz vatrenog oružja.
Pucnjava u školi "Sendi Huk" – jedina smrtonosnija od JuvaldeaPucnjava u osnovnoj školi "Sendi Huk" u Njutaunu u saveznoj državi Konektikat, na koju je Bajden podsetio, jedina je koja je u SAD odnela više života od masakra u Juvaldeu.
Tada je, dvadesetogodišnji Adam Lanza ubio 26 ljudi, od kojih su 20 bila deca starosti između šest i sedam godina, a šestoro zaposleni u školi.
Lanza je pre pucnjave u školi ubio i svoju majku, a po dolasku policije izvršio je samoubistvo.
Porodice žrtava i pojedinci koji su preživeli napad tužili su 2015. godine "Remington", proizvođača poluautomatske puške kojom je izvršen masakr, navodeći da kompanija nikada nije trebalo da reklamira i na slobodnom tržištu prodaje tako opasno oružje.
Tužbu je podnelo devet porodica. Iako zakoni SAD štite proizvođače oružja od civilnih tužbi, oni su tvrdili da je marketing "Remingtona" doprineo tome da do masakra dođe.
"Remington" je kasnije pristao da u okviru nagodbe isplati 73 miliona dolara i dozvoli porodicama da objave brojna dokumenta, među kojima su i ona koja pokazuju kako je kompanija reklamirala oružje.
To je bio prvi put da je u Americi proizvođač oružja proglašen krivim za masovni zločin.
Krvava istorija masovnih pucnjava u TeksasuKada je u pitanju Teksas, masakr u Juvaldeu je od 2009. godine osma masovna pucnjava na javnim mestima. Od tada je u sličnim incidentima ubijeno više od 60 ljudi, uključujući i policajce, a pojedini napadi su bili motivisani rasnom ili verskom mržnjom.
Posle dva incidenta u vojnoj bazi "Fort Hud" u kojima je u novembru 2009. i aprilu 2014. godine ubijeno ukupno 16 ljudi, broj masovnih pucnjava u Teksasu se naglo povećao kao i spisak žrtava.
U julu 2016. godine pet policajaca je ubijeno u Dalasu za vreme protesta zbog stradanja dvojice Afroamerikanaca tokom policijskih intervencija u Minesoti.
U baptističkoj crkvi u gradiću Saterlend Springs, novembra 2017. ubijeno je 26 i ranjeno 20 osoba tokom jutarnjeg bogosluženja.
Šest meseci kasnije, u maju 2018. godine, maloletni učenik je ubio osam đaka i dva nastavnika u srednjoj školi "Santa Fe" blizu Hjustona.
U avgustu 2019. muškarac se dovezao iz predgrađa Dalasa u El Paso i počeo da puca na ljude u tržnom centru "Volmart", ciljajući uglavnom Latinoamerikance. Ubio je 23 osobe i ranio 25 pre nego što je napustio radnju i predao se.
Kasnije tog meseca, u gradovima Odesa i Midlend sedam ljudi je ubijeno, a 25 povređeno u pucnjavi. Napadača, koji je tog jutra otpušten sa posla, ubili su policajci ispred bioskopa u Odesi.
Naoružani i studenti i nastavnici Pravo građanina da poseduje oružje ima duboke korene i štiti ga Drugi amandman na američki Ustav, iako svaka savezna država može zakonima da ga prilagodi i bliže uredi.
Oružje je pomoglo kaubojima, traperima i doseljenicima da "pripitome" Divlji zapad i zaštite sebe i svoju imovinu u nepreglednoj divljini, ali se u modernom društvu, kada je oružje efikasnije i lakše za upotrebu, a bezbednost građana garantovana institucijama, često smatra arhaičnim i prevaziđenim.
Da se Džozef Bajden u pokušajima da ograniči pravo na nošenje oružja bori sa tradicijom koja je u pojedinim američkim državama duboko ukorenjena, najbolje pokazuje način na koji su zakonodavci u Teksasu pokušali da spreče masovne pucnjave.
Dok su pojedine savezne države, podstaknute upravo pucnjavom u Njutaunu, usvojile zakone koji revidiraju i ograničavaju pravo na nošenje oružja, u Teksasu su rešenje problema videli potpuno suprotno – dali su prioritet pravima iz Drugog amandmana i omogućili građanima da budu naoružani i na mestima gde je ranije bilo zabranjeno.
Godinu dana nakon pucnjave u Konektikatu usvojen je Zakon o zaštiti dece Teksasa koji je školama dao mogućnost da odrede zaposlene – "školske maršale", koji će proći obuku i biti ovlašćeni da nose oružje i reaguju u situacijama kada su životi učenika i zaposlenih neposredno ugroženi.
Nekoliko godina kasnije, Teksas je usvojio i zakon koji dozvoljava studentima i profesorima univerziteta da dolaze naoružani na predavanja, uz obrazloženje da su studenti "lake mete" u slučaju napada na univerzitetske kampuse i da im je ranije jedina opcija bila da se "sakriju iza klupe ili da se prave mrtvi kada neko puca u njih".
Univerzitetima je ostavljena mogućnost da utvrde sopstvena pravila o tome gde se pištolji nose i kako se čuvaju, ali vlasnicima dozvola za nošenje oružja, koji moraju imati najmanje 21 godinu, dopušteno je da nose svoje vatreno oružje čak i u kampusima i zgradama fakulteta.
.jpg)
