Izvor: Politika, 18.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BND juri utajivače poreza
Najveća finansijska afera u istoriji Nemačke preti da se pretvori u diplomatski skandal. – Lihtenštajn optužuje Berlin za špijunažu
ANALIZA VESTI
Terali su lisicu iz jazbine, isterali su medveda. Utaja poreza, prvobitno povezana sa imenom šefa Nemačke pošte Klausa Cumvinkela – prema optužnici, sakrio je više od deset miliona evra ispred očiju fiskusa, prebacio novac uz pomoć neprofitabilnih fondacija na račune u inostranstvu – pretvorila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se u najveću poresku aferu u istoriji Nemačke. Suma razotkrivenih utaja iznosi, u međuvremenu, oko 3,4 milijarde evra. Krajnja suma bi mogla da premaši granicu od tridesetak milijardi evra.
Hajka na utajivače poreza – pod istragom se nalazi oko hiljadu imućnih Nemaca – preti da izazove i međudržavni skandal. Kneževina Lihtenštajn, raj nemačkih poreskih grešnika, razmatra diplomatske korake u znak protesta protiv, po tamošnjem shvatanju, špijunaže poslovanja njenih banaka preko agenata BND-a.
Šamari Berlinu
Vlada u Vaducu tvrdi, doslovce, da su nemački obaveštajci godinama krali poverljive podatke iz arhiva banaka, odnosno podsticali njihove takozvane honorarne saradnike na krađu – po nalogu vlade u Berlinu.
U prilog ovakvim optužbama ide činjenica da je odredište novca, poteklog iz velikih finansijskih skandala u Nemačkoj, ali i u Austriji, najčešće bilo Lihtenštajn. To se odnosi i na aferu ilegalnog stranačkog finansiranja u koju je bila umešana Demohrišćanska stranka (CDU) pod rukovodstvom tadašnjeg kancelara Helmuta Kola. Navodno, Berlin je naložio obaveštajnoj službi da stavi pod prismotru kneževske bankare. Cilj je bio, tvrde kritičari, da se dokaže da kneževske banke tolerišu ulagače prljavog novca: „Od vlade kneževine očekivalo se da, pod pritiskom, donese zakon o zabrani takvih ulaganja – obaveže banke na saradnju sa nemačkim fiskalnim organima”, ističe „Berliner cajtung”.
Iz berlinske centrale za observacije u inostranstvu, poznatije kao Odeljenje pet, novinarima je, ponuđeno senzacionalno otkriće: BND-u je neimenovani informant , za honorar od 4,2 miliona evra, prodao hiljade originala i kopija dokumenata o bankarskom poslovanju u Lihtenštajnu, do kojih je „sticajem okolnosti” došao.
Ova verzija je izazvala podozrenje u Lihtenštajnu. Pretpostavlja se da je informant BND-a bivši visoki službenik jedne lihtenštajnske banke, 2003. godine osuđen zbog krađe podataka. Zaključuje se, podaci kojima raspolažu BND i Ministarstvo finansija Nemačke ilegalno su dobavljeni, ne mogu se tretirati kao dokazni materijal. Sa druge strane, (očekivana) uveravanja nemačkih organa da o pomenutom kradljivcu podataka nije reč, bila je dobro došla da se u Lihtenštajnu pokrene potraga za drugim lopovom.
Potera u dva pravca
Potera se, tako, kreće u dva pravca. Lihtenštajn traži „krticu”, a u Nemačkoj se priređuju racije na poreske utajivače.
Prema izveštajima iz Nemačke, u svim krajevima zemlje organizuje se po nekoliko desetina pretraga stanova i kancelarija dnevno, vlasništvo osoba osumnjičenih za utaju poreza. Odgovorni za (uspeh) istrage, apeluju, u međuvremenu, na predstavnike medija, da se uzdrže od izveštavanja: „Time se osujećuje uspeh akcije.” Prema nemačkom finansijskom zakonu, naime, slično je i u Austriji, osumnjičeni može da izbegne krivičnu odgovornost, ukoliko u trenutku suočavanja sa fiskalnim istražiteljima „spontano” prizna utaju. Nezainteresovanost nemačkih fiskalnih istražnih organa da „samo” uteraju porez, njihova usmerenost ka krivičnoj osudi utajivača, i žestoki protesti kneževine, upućuju na bitniji cilj razotkrivene afere. Kneževina – u kojoj 4.700 od 31.000 zaposlenih žitelja radi u bankarstvu, i gde prihodi iz bankarstva obezbeđuju bruto prihod po stanovniku dvostruko veći nego u imućnoj Švajcarskoj – crpi bogatstvo zahvaljujući postojanju tajnih računa. Namera Nemačke, čini se, jeste zatvaranje te riznice fiskalnih gusara –alternativna finansijska budućnost se pri tom ne nudi žiteljima Lihtenštajna.
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 19.02.2008.]
