Izvor: Politika, 27.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BND delovao po nalogu CIA
Nemački obaveštajci najverniji saveznici CIA u kršenju evropskih ustavnih i pravnih normi – u ime zaštite demokratije
TEMA DANA
na starom kontinentu pokrenut je niz novih istraga, sudskih i parlamentarnih, protiv onih koji su u srcu Evrope oprobavali surove recepte takozvane inkvizicije 21. veka.
Napori istražitelja usredsređuju se na Nemačku. Sve više indicija ukazuje da su tamošnji obaveštajci i ustavobranitelji bili najverniji i najvredniji saveznici prekookeanskih, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << američkih kolega, u kršenju ustavnih i pravnih normi, u ime zaštite demokratije. Prema pisanju londonskog "Gardijana", komandni lanac aktera ilegalne obaveštajne prakse dopire do samog političkog vrha u Berlinu. Pozivajući se na tajni izveštaj nemačke obaveštajne službe BND, dostavljen komisiji Bundestaga u Berlinu, "Gardijan" tvrdi da je Nemačka po nalogu CIA pokušala da vrši pritisak i na organe EU, ne bi li se protest zbog ilegalne prakse američkih obaveštajaca sveo na minimum, ako ne u potpunosti ugušio.
Listu osumnjičenih nalogodavaca predvodi nekadašnji prvi obaveštajac između Rajne i Elbe, danas ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer. Političku odgovornost, međutim, mogli bi da snose i višerangirani političari iz sadašnje i iz prethodne vlade – pre svih donedavni kancelar, socijaldemokrata Gerhard Šreder i njegov koalicioni pandan iz stranke zelenih Joška Fišer.
Dokazi sramote
Sučen sa sadržajem "Gardijanovih" otkrića, bivši, odnosno, kako Nemci kažu, starokancelar Šreder iskoristio je jučerašnje predstavljanje svojih kancelarskih memoara da bi otupio oštricu kritike: "Nisam upoznat sa sadržajem ilegalne prakse CIA na evropskom tlu, ni informisan o saradnji naših obaveštajnih organa sa predstavnicima američkih službi... Još manje znam o dejstvu naših agenata po nalogu iz SAD."
Kao dokaz svoje iskrenosti, naravno i neumešanosti, Šreder je istakao da je lično zainteresovan da se afera, povezana za obaveštajce CIA i njihove nemačke saradnike, što pre razotkrije a krivci izvedu pred lice pravde. S tim u vezi je naglasio da veruje u nepristrasnost istražnih organa i u skore rezultate istrage. Pravni i ustavopravni stručnjaci ističu, međutim, da je lista indicija i dokaza dovoljna – ako ne za pokretanje krivičnih procesa protiv vinovnika afere u Nemačkoj, ono za određivanje stepena nemačke (sa)odgovornosti u širenju nasilja u ime zaštite demokratije.
Oštriji nemački kritičari govore o "dokazima sramote". Neumorno citiraju listu "sramotne i neustavne prakse razuzdanih obaveštajaca".
Na vrhu liste je pomenuti izveštaj BND-a nemačkom Bundestagu, čiji je sadržaj obelodanio "Gardijan": CIA je direktno uputila zahtev nemačkoj vladi u Berlinu, da kao uticajan član društva dvadesetpetorice blokira u nastanku svaku inicijativu koja bi mogla da dovede do osude SAD zbog povrede ljudskih prava u takozvanoj borbi protiv terorizma. Kao kompenzacija, Berlinu je ponuđeno da njegovi obaveštajci prisustvuju saslušanju nemačkog Sirijca Mohameda Zamara, ilegalno zatočenog u jednom tajnom zatvoru u Maroku, pod sumnjom saučesništva u pripremanju napada na svetski trgovinski centar u Njujorku, 11. septembra 2001. godine.
"Gardijan" je obelodanio još jedan dokaz ilegalne saradnje CIA i BND-a. Na zahtev Lenglija (sedište CIA) Nemačka je povukla tužbe i zaustavila sudsku istragu protiv tajnih agenata iz Sirije, osumnjičenih da su učestvovali u nedozvoljenim obaveštajnim operacijama u Nemačkoj. Američki zahtev i nemačka reakcija hrane sumnju da su Sirijci dejstvovali po nalogu CIA.
Promocija Sirijaca kao vazalnih agenata CIA, na tajnom zadatku u srcu srednje Evrope, međutim, ne dovodi se u vezu sa nekom "američkom specijalnošću". U obaveštajnim krugovima od Beča, preko Berlina, do Pariza, u opticaju je izraz "Bečka škola".
Objašnjenje leži, između ostalog, u tek obelodanjenoj aferi, čije je detalje saopštila takozvana CIA komisija Evropskog parlamenta, pandan komisiji Dika Martija u Savetu Evrope. Ustanovljeno je da su bezmalo sve evropske države godinama obavljale "prljave" istražne poslove po nalogu Amerikanaca, ali po receptu – Beča. To je dokumentovano na primeru Sudanca Masada Omara Beharija, koji od 1989. godine živi u Beču, izuzetnog poznavaoca i simpatizera tamošnjih islamista. S obzirom na to što nije postojala pravna osnova za njegovo hapšenje, Austrijanci su prosledili podatke i listu pitanja jordanskoj tajnoj službi GID, koja je uhapsila Beharija na aerodromu u Amanu, kada je, pri povratku sa odmora u Sudanu, presedao iz sudanskog aviona u austrijski. Behari je nedeljama brutalno zlostavljan, a njegovi jordanski mučitelji primali su "radne instrukcije" od prisutnih, austrijskih obaveštajaca.
Luksuzni život
Da li će se nemački i austrijski obaveštajci suočiti sa pravnim posledicama, poput 38 agenata CIA i njihovih italijanskih saradnika, kojima se na Apeninima priprema sudski proces?
"Vašington post" nedavno je izvestio da sve veći broj američkih agenata sklapa privatna pravna osiguranja, za slučaj da im država otkaže pravnu podršku. Posle donošenja zakona u SAD koji bezuslovno štiti tamošnje agente, cinici primećuju da bi amerikanci trebalo da prepišu svoje polise – evropskim obaveštajcima. Novi dokazi o ilegalnim metodama rada, koji se bezmalo svakodnevno pojavljuju u medijima, navode na zaključak da predstoji lavina zvaničnih istraga, izvesno i sudskih procesa protiv agenata koji su se ogrešili o pravilnik svojih službi.
U međuvremenu, njihove kolege sa one strane okeana više neće morati da kriju svoje tragove – iza zidina luksuznih odmarališta. Ubuduće će još bahatije uživati u blagodetima luksuza hotela sa pet zvezdica, od Milana do Berlina, od Balearskih ostrva do marokanskih plaža. "Gardijan" je opisao život agenata na visokoj nozi kao stimulans koji CIA pruža, kao naknadu i nagradu za divljačko mučenje osumnjičenih – "za širenje nasilja, opravdanog očuvanjem najviših demokratskih tekovina slobodnog (zapadnog) sveta".
Miloš Kazimirović
-----------------------------------------------------------
Abu Graib kod Tuzle
Od našeg stalnog dopisnika
BANJALUKA, 26. oktobra – Nezakonita hapšenja i pritvaranja nisu način rada kojem pribegava samo CIA. Istovetnim metodom služile su se i snage NATO u Bosni i Hercegovini. Lista, mahom Srba, koji su proteklih godina hapšeni u svojim kućama i stanovima, na ulicama, pa čak i u prodavnicama, a zatim odvođeni u bazu NATO kod Tuzle, poprilično je dugačka.
Kroz bazu NATO kod Tuzle, koju od početka mirovne misije u Bosni i Hercegovini koriste američke snage, prošli su bivši presednik Skupštine grada Istočno Sarajevo Milovan Bjelica, ministar odbrane u prvoj vladi Republike Srpske general Bogdan Subotić, zastavnik Vojske RS u penziji Rajko Banduka, dr Tomislav Popović, koji je vođen i u Hag gde je konstatovano da on nije čovek sa javne optužnice tribunala...
Za sva ova hapšenja i pritvaranja zajedničko je sledeće: svi su lišeni slobode bez naloga suda, u pritvoru su držani bez bilo kakvog rešenja, nikome nije omogućen kontakt sa advokatom, njihove porodice nisu znale gde se nalaze... I što je posebno važno, nijedan od uhapšenih nije predat nadležnim pravosudnim organima, niti su protiv njih podnesene krivične prijave za dela zbog kojih su bili utamničeni.
Kako su uhapšeni i šta su preživeli u bazi "Orao" za naš list govore bivši pripadnici specijalne jedinice policije MUP-a RS Dušan Tešić Bato i Željko Janković Luna iz Bijeljine.
"Prvi put sam uhapšen, bolje rečeno otet, 11. januara 2004. godine na Jahorini, a drugi put 24. decembra iste godine u Bijeljini. Ruke i noge su mi stalno bile vezane, a u hangaru u kojem su me držali svetlo uopšte nije gašeno. Ponekad su mi vezivali ruke za noge. Jedne noći su me odveli na nekakav proplanak, na kobajagi streljanje... Vodili su me i do upaljenog helikoptera, preteći da će me prebaciti u Gvantanamo...", seća se Tešić.
Ispitivanja o njegovoj navodnoj povezanosti sa mrežom pomagača odbeglog haškog optuženika Radovana Karadžića trajala su, veli, danonoćno. Islednici su, tvrdi Tešić, bili isključivo Amerikanci, a neki od njih bili su u civilnim odelima. Moguće je, ocenjuje naš sagovornik, da su to bili agenti CIA.
"Teško je i zamisliti kako sam se osećao kada mi je jedan inspektor rekao da je bolje da me unište, nego da sumnjaju u mene. Moj jedini i najbolji saveznik tokom ispitivanja bio je poligraf. Na kraju, jedan inspektor mi je rekao da mu je žao što nisam Amerikanac. Odgovorio sam mu da sam ponosan što sam Srbin", ispričao nam je Dušan Tešić.
Željko Janković Luna je uhapšen 28. januara 2004. godine. Kao iskusan policajac primetio je da ga danima prate nepoznati ljudi. nije hteo da beži i krije se. Uhapsili su ga kada je kćerkicu poveo u školu. Računali su da im se neće suprotstaviti, da ne ugrozi život deteta. Za 29 dana, koliko su ga držali u zatočeništvu u bazi kod Tuzle, nikog, osim Amerikanaca, rekao nam je Janković, nije ni čuo, ni video.
I on je, kao i Tešić, sve vreme bio vezan. Svetla u hangaru su gorela danonoćno. Prvih 15 dana ležao je na podu, a onda bi mu naveče uneli, a ujutro izneli krevet. Poslednjih nekoliko dana krevet nisu iznosili, ali mu nisu dali ni da sedi na njemu. Čim bi seo, vojnik bi mu viknuo: "Ustaj!". Ako bi primetio da je usnio, odjeknuo bi glas stražara: "Luna, ne spavaj!" Ispitivan je isključivo o Radovanu Karadžiću.
"Iscrpljivali su me nesanicom, danonoćnim ispitivanjima, vozanjem u krug, isključivo noću. Pretili su mi, kao i Tešiću, slanjem u Gvantanamo, izručivanjem organima Federacije BiH, udarali su nečim po metalnim šipkama i stvarali nepodnošljivu buku... Povremene su uključivali klima-uređaje. Iako je spoljna temperatura bila ispod ili oko nule, umesto grejanja, uključivali su hlađenje. Osećao sam se kao u frižideru. Slično su, koliko mi je poznato, postupali i sa ostalim uhapšenicima", naglašava Željko Janković Luna.
Najviše ga je iznenadilo kad su mu u posetu došli predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. I oni su, tvrdi, dovedeni sa povezom na očima. Rekli su mu da može da napiše pismo, ali su mu skrenuli pažnju da će i njih pretresti kada budu odlazili. Zaključio je da će pismo, ako navede šta mu se događa, verovatno biti oduzeto, pa ga nije napisao. I Željko Janković i Dušan Tešić kažu da je vreme da se raskrinkaju nezakonita hapšenja i pritvaranja, a ako neko treba da za nešto odgovara neka to bude po zakonu.
-----------------------------------------------------------
Uzaludna upozorenja
Amnesti internešenel je svojevremeno upozorio da nad misijom NATO u BiH nije uspostavljena civilna kontrola, da međunarodne snage u BiH pribegavaju "arbitrarnim hapšenjima" i da ljudska prava uhapšenih nisu zaštićena na odgovarajući način. Ombdusmani Republike Srpske bili su još određeniji. Povodom hapšenja Jankovića i Tešića oni su saopštili da "nalog za lišavanje slobode može dati samo nadležni sud". U ovom i sličnim slučajevima, sudskog naloga za lišavanje slobode nije bilo, čime je prekršena Evropska konvencija o ljudskim pravima.
Boro Marić
[objavljeno: 27.10.2006.]
