Izvor: Politika, 10.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Azuri" na penale do svetskog trona
BERLIN – Italija je četvrti put postala svetski prvak. Ova generacija se pridružila onima koje su 1934, 1938. i 1982. pobedile na svetskom prvenstvu.
Do Fifinog zlatnog pehara "azuri" su došli na penale. Posle 120 minuta igre u finalu na Olimpijskom stadionu u Berlinu Pirlo, Materaci, De Rosi, Del Pjero i Groso su bili nepogrešivi. Francuze je skupo koštao Trezegeov šut u prečku (precizni su bili Viltor, Abidal i Sanjol).
Za istoriju: Italija – Francuska 1:1 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (1:1, 1:1), penalima 5:3. Zlatni pehar kapitenu Italije Fabiju Kanavaru, kome je ovo bila stota utakmica za reprezentaciju, predao je Šveđanin Lenart Johanson, predsednik Organizacionog komiteta, potpredsednik Fife i predsednik Uefe.
Ponovo "brz" penal u finalu u Nemačkoj
Odlučujući okršaj za svetskog prvaka je počeo neobično. U drugom minutu je najopasniji francuski napadač bio u nokdaunu. Na polovini igrališta Anri je pratio let lopte hrleći ka protivničkom šesnaestercu. Naleteo je na komandanta italijanske odbrane Kanavara, koji se isprečio kao zid od armiranog betona, pa je utakmica morala da bude prekinuta da bi se francuskom golgeteru ukazala medicinska pomoć.
Novo uzbuđenje, ali pravo fudbalsko, usledilo je u petom minutu. Maluda je ostavio za sobom Gatuza i uleteo u šesnaesterac. Ka njemu je pohitao gorostasni Materaci. Italijanski štoper je pokušao da izbegne sudar, možda je u tome i uspeo, ali francusko krilo nije propustilo priliku da padne i sudija Elizondo je pokazao na belu tačku.
Kada je 1974. bilo svetsko fudbalsko prvenstvo u Nemačkoj ne samo što je prvi put dosuđen penal u finalu, nego se Englez Tejlor za najstrožu kaznu odlučio već u prvom minutu (Henes oborio Krojfa). Holanđanin Neskens je iskoristio priliku, ali je njegova reprezentacija, ipak, izgubila od Zapadne Nemačke s 2:1 (izjednačenje je palo takođe s 11 metara, a strelac je bio Brajtner).
Penal za Francuze je izveo Zidan. U takvoj ulozi je već bio u polufinalu, protiv Portugalije, kada je šutem s bele tačke odveo svoj tim u finale. Tada je pucao u golmanov desni ugao. Portugalski golman Rikardo ga je "pročitao", ali je šut bio jak i tačan.
U finalu se Zidan odlučio za egzibiciju. Bufon je hteo da krene u istu stranu u koju i Rikardo, ali francuski kapiten je "podbo" loptu i uputio lob-udarac. Potez je bio riskantan, a dalji tok kao da je režiran za film. Lopta je pogodila prečku, udarila u zemlju, izašla iz gola i onda ju je ščepao Bufon. Međutim, sudija je pokazao na centar i bio je u pravu.
Lopta je nedvosmisleno pala iza gol-linije, tako da ovo neće biti enigma kao sporan gol Engleza u finalu 1966. protiv Zapadne Nemačke na Vembliju. Tada je Harst uhvatio strahovit volej, lopta se odbila od prečke u zemlju i izašla. Mnogo je mastila od tad proliveno da bi se opisalo da li je sudija Dinst bio u pravu što je priznao pogodak, kojim je Engleska stekla preimućstvo u produžetku (3:2). U poslednjem minutu je isti igrač povećao na 4:2 i tako obezbedio "kolevci fudbala" zasluženu pobedu, bez obzira da li je njegov prethodni pogodak opravdano priznat ili ne.
Posle ovako munjevitog pogotka ponovilo se ono što se po nepisanom pravilu događalo na ovom svetskom prvenstvu. Tim koji je poveo povukao se na svoju polovinu, prepustio protivniku inicijativu i, uzdajući se u svoju odbranu, vrebao priliku da iz protivnapada zada presudan udarac suparniku. Međutim, kazna za takvo opredeljenje je stigla vrlo brzo – već posle 12 minuta.
Korner za Italiju s desne strane je izveo Pirlo. Mimo još jednog novog običaja da se lopta u takvim situacijama šalje ka golmanu, on je centrirao na klasičan način – u srce kaznenog prostora. Tamo je Materaci za glavu nadvisio Vijeru i – izjednačio (1:1). Francuzima nije pomogao ni Bartez na golu, ni Riberi, koji je stajao kraj desne stative i pohitao da pomogne svom golmanu – lopta ih je preletela i kao tane uletela u mrežu. Krivac za penal se iskupio. Na sličan način ovaj igrač, kome nije u opisu radnog mesta da bude strelac, doveo je Italijane u vođstvo na vrlo važnoj utakmici u grupi protiv Češke.
Francuzi su još dobro prošli u prvom poluvremenu. U 32. minutu je Gatuzo sa ivice kaznenog prostora doturio loptu Toniju. Italijanski centarfor je bio neodlučan, pa je Tiram izbacio loptu u korner, ali je onda usledila još veća opasnost po njegov gol. Ponovo je Pirlo izveo udarac iz ugla, ponovo je lopta pala u srce kaznenog prostora, ovog puta se Toni izvio nebu pod oblake, ali je prečka spasla Francuze.
U drugo poluvreme su "galski petlovi" ušli mnogo ambicioznije. Shvatili su da su napravili sebi medveđu uslugu što su se branili, a sem toga više nisu bili u vođstvu, pa da čuvaju rezultat.
Već u 46. minutu Anri se probio u kazneni prostor, ali je slabo šutirao, takoreći kao da je dodao loptu Bufonu. Italijani su posle kornera u 49. minutu mogli više da postignu, ali lopta koju je glavom sa pet metara uputio Kanavaro pogodila je jednog Francuza, posle toga se stvorila gužva, ali je ofsajd otklonio brige "trikolora".
To nije zaplašilo Francuze, pa su nastavili s jurišima. I odmah u narednom minutu Anri je nekako ispetljao loptu u italijanskom šesnaestercu, izašao kao pobednik iz dva duela i pokušao da "zavrne" loptu svom saigraču na pred golom, ali je Zambrota bio na mestu i izbacio loptu u korner.
U 54. minutu je Maluda ponovo pao u italijanskom šesnaestercu. Ovog puta je sudija zaključio da nije bilo prekršaja i da je Zambrota ispravno startovao.
Maluda je kasnije odlično prodro, ali Riberi to nije iskoristio. U 56. minutu Zidan je silovito pucao iz voleja s 18 metara, ali je neko iz italijanske odbrane pravovremeno podmetnuo nogu.
Lipi je video da stvari ne idu dobro, pa se odlučio da izvede dva igrača i to obojicu iz veznog reda. Zamenio je Perotu i Totija, koji se na ovoj utakmici uopšte nije video. Samo što su izvršene te izmene Toni je glavom, sa ivice šesnaesterca, zatresao francusku mrežu, ali je gol poništen zbog ofsajda.
Francuzi su vrlo brzo pokazali da ne odustaju od napada. Ponovo je Anri bio u šesnaestercu, stvorio je prostor za šut, ali je Bufon ponovo pokazao da je najbolji golman na svetu.
Zidanov neslavan kraj karijere
Italijanima su se oteli uzdasi kad je Pirlo izveo slobodan udarac u 76. minutu. Pucao je sa oko 30 metara, prebacio je živi zid, ali je lopta pored same stative otišla u gol-aut. Doduše, i da je išla u gol verovatno ne bi bilo drugačije, jer se Bartez bacio na pravu stranu.
Međutim, to nije bitno izmenilo sliku na terenu. Francuzi su i dalje uglavnom napadali, ali bez izrazitih prilika. U 82. minutu je Zidan pokušao iz kornera da iznenadi Bufona, međutim, italijanski bek na bližoj stativi je besprekorno obavio svoj posao.
Produžeci nisu doneli nikakvu promenu. Francuzi su bili preduzimljiviji, ali ni italijanska odbrana nije omekšala. Prva ozbiljna prilika ukazala se u 98. minutu. Riberi se posle duplog pasa probio do ivice kaznenog prostora i, pritešnjen dvojicom protivničkih igrača, šutirao špicem po zemlji. Bufon je bio nemoćan, ali je lopta prohujala tik pored stative u gol-aut.
Ali, u 103. minutu golman je spasao Italijane. Zidan je prosledio loptu na desnu stranu Sanjolu, on je centrirao kao da nije bek, nego krilo, pravo na glavu svom kapitenu u srcu kaznenog prostora. Zidan je ciljao pod prečku, ali pravo iznad Bufona, koji je hladnokrvno izbacio loptu u korner.
Međutim, na početku drugog produžetka francuski kapiten je načinio takav potez kojim je bacio mrlju na celu svoju blistavu karijeru. Prilikom izlaska iz italijanskog šesnaesterca strelci na ovoj utakmici su u hodu izmenjali nekoliko rečenica, posle čega se Zidan ustremio ka Materaciju i čelom ga, kao uzjogunjeni ovan, bez vidljivog razloga udario u grudni koš. Nastao je prekid, Elizondo se posavetovao sa svojim pomoćnikom i potom potpuno opravdano pokazao crveni karton vinovniku. Neslavan kraj karijere jednog od najboljih fudbalera u istoriji, pošto je najavio da mu je ovo poslednja utakmica u karijeri.
Iako su "trikolori" opravdano ostali s igračem manje nisu promenili taktiku. Nastavili su da napadaju, ali je ostalo da penali presude.
"Azurima" se vratilo ono što su na isti način izgubili na Svetskom prvenstvu 1994. u SAD. Tada su od njih na penale bili uspešniji Brazilci.
Stadion: Olimpijski. Gledalaca: 69.000. Sudija: Elizondo (Argentina). Strelci: 0:1 Zidan iz jedanaesterca (5), 1:1 Materaci (17). Strelci na penale: 1:0 Pirlo, 1:1 Viltor, 2:1 Materaci, – Trezege (prečka), 3:1 De Rosi, 3:2 Abidal, 4:2 Del Pjero, 4:3 Sanjol, 5:3 Groso. Žuti kartoni: Sanjol, Dijara (Francuska) i Zambrota (Italija). Crveni karton: Zidan (Francuska) u 109. minutu.
ITALIJA: Bufon 7, Zambrota 7, Groso 7, Kanavaro 8, Materaci 8, Gatuzo 6, Kamoranezi 6 (od 83. Del Pjero), Perota 6 (od 59. De Rosi), Toni 7, Toti 5 (od 49. Jakvinta 6), Pirlo 7. Selektor: Lipi.
FRANCUSKA: Bartez 6, Sanjol 7, Abidal 7, Tiram 8, Galas 7, Vijera 6 (od 55. Dijara 6), Riberi 7 (od 99. Trezege –), Makelele 7, Anri 8 (od 106. Viltor –), Zidan 8, Maluda 7. Selektor: Domenek.
[objavljeno: ]
