Izvor: B92, 12.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Azijski oblak menja klimu, a bezopasan
London -- Tim medjunarodnih klimatologa identifikovao je "azijski smedji oblak", povrsine deset miliona kvadratnih kilometara i tri kilometra debeo. Oblak, sacinjen od elemenata kojima covek zagadjuje atmosferu, sada se prostire preko citavog azijskog kontinenta i zaklanja oko 15 odsto sunceve svetlosti. Oblak je otkrio tim klimatologa predvodjen profesorom Polom Grucenom, nagradjenim Nobelovom nagradom za hemiju 1995. godine za svoj rad na istrazivanju ozonske rupe. Razlog za zabrinutost >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << imaju i drugi kontinenti, posto bi oblak u visim slojevima atmosfere mogao da obidje pola planete za manje od nedelju dana. To bi vec nestabilne vremenske prilike u Evropi moglo uciniti jos nepredvidljivijim, navodi britanski dnevnik "Gardijan."
Smedji oblak je prvi put identifikovan jos 80-ih godina, kada su ga ugledali americki piloti iz jedne vojne baze SAD u Indijskom okeanu. Poslednjih godina, oblak se moze uociti iz satelita i istrazivackih letelica i pokazalo se da se prostire od Kine na severu do Arapskog mora na zapadu. Opisuju ga kao "dinamicnu supu" izduvnih gasova i industrijskog zagadjenja, ugljen-dioksida i sicusnih cestica pepela od uobicajenih sumskih pozara ili drveta koriscenog za potpalu u milionima seoskih domacinstava. "Sada nema sumnje da zagadjivaci vazduha i njihovi hemijski proizvodi mogu da predju vise hiljada kilometara. Hitno su potrebni podaci o izvorima zagadjenja, posebno u Kini i Indiji, posto te dve zemlje najvecim delom doprinose emisiji zagadjivaca," navodi se u izvestaju Ujedinjenih nacija o smedjem oblaku. Manji oblaci zagadjenja identifikovani su iznad delova Afrike, Latinske Amerike i Sredozemlja, sto mozda doprinosi nepredvidivosti vremenskih prilika sirom planete.
Pomocnik direktora Saveznog Hidrometeoroloskog zavoda Tihomir Popovic kaze za Radio B92 da su ovakvi oblaci uobicajene pojave posle vulkanskih erupcija ili prirodnih pozara. On smatra da pojava oblaka iznad cele Azije nije dramatican podatak i to objasnjava sledecim recima: "Ukoliko je on trajnijeg karaktera, on ce najvise za mesec dana da obidje globus. Usput on pretrpi odgovarajuce transformacije i fizicke i hemijske prirode tako da njegove posledice, kako vreme prolazi, imaju sve manji uticaj. Dolazi do manjih ili vecih poremecaja u klimatskom sistemu na nivou regionalnih razmera i one se najcesce ogledaju u smanjenju temperature u prizemlju".
