Izvor: Večernje novosti, 09.Nov.2013, 22:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Azijska trka ka zvezdama

OKUŠALA se i Indija - poslala je raketu ka Marsovoj orbiti i, ako misija uspe, postaće prva azijska nacija koja će dopreti do Crvene planete. U Americi, recimo, već ocenjuju da je tim potezom Indija zadala „svemirski udarac“ Kini i da trenutno vodi u „azijskoj svemirskoj trci“. Ne čeka se čak ni konačan ishod ovog poduhvata od 400 miliona kilometara, mada je on poprilično neizvesan. Više od polovine dosadašnjih svetskih pokušaja da se stigne do Marsa je, naime, propalo - od ukupno >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << 40 misija, 23 su okončane neuspehom. Niko iz Azije se još nije proslavio: ni Japanci 1998, ni Kinezi 2011. godine. Zasad su cilj postigli samo Amerikanci, Rusi i Evropljani, a samo je evropska misija uspela „iz prve“. Kineski neuspeh možda je upravo bio okidač da se Indijci, za nekoga i iznenađujuće, okušaju sa Crvenom planetom. Američkog profesora Džejmsa Kleja Molca „svemirska trka“ Indije i Kine podsetila je na hladnoratovsko „prepucavanje“ SAD i SSSR. - Verujem da vlasti Indije vide skorašnja dostignuća Kine u svemiru kao pretnju svom statusu u Aziji, pa osećaju da moraju da reaguju - izjavio je on za Si-En-En. Šef Indijske organizacije za istraživanje svemira (ISRO) Kopilil Radakrišnan ističe, međutim, da njegova zemlja ne učestvuje ni u kakvom takmičenju. Svaka priča o „osvajanju“ svemira, pogotovu nebeskih tela, a kamoli planeta, ipak je, priznali to u Delhiju ili ne, protkana patriotskim elementima. Tako je bilo oduvek. Amerikanci i Sovjeti su se utrkivali ko će pre stići u orbitu, a zatim - do Meseca. Prvu etapu je dobio SSSR 1961, a drugu SAD 1969. godine. Do Marsa, letelice dve svetske supersile su doletele još sedamdesetih: sovjetski svemirski brodovi su prvi dotakli površinu Crvene planete 1971. godine. Premijer Manmohan Sing je misiju najavio prošle godine, na Dan nezavisnosti (15. avgusta), samo nekoliko dana pošto je propala zajednička misija Rusije i Kine - velikog rivala Indije u regionalnom nadmetanju za status supersile. Indijski svemirski brod uspešno je lansiran u utorak, a od prekjuče je počeo da dobija ubrzanje, kako bi se otrgao gravitacionoj sili Zemlje i zaplovio na 300 dana dugo putovanje ka „obližnjoj“ planeti, Marsu. Zvaničnici tvrde da je, zasad, svemirski brod u odličnom stanju. Ako sve protekne po planu, 24. septembra iduće godine stići će do Marsove orbite. Dr Krišan Lal sa Indijske akademije nauka, ocenjuje da je cilj zemlje da se pokaže tehnološki, ali je putovanje na Mars i pitanje „nacionalnog prestiža“. Istorija indijskog svemirskog programa duga je pola veka i do pre pet godina njen glavni cilj bio je razvoj tehnologije koja će biti od koristi stanovništvu, kao što je unapređenje telekomunikacione infrastrukture i satelitsko osmatranje vremenskih prilika. Indijska mreža satelita jedna je od najvećih na svetu. Pre pet godina, Indija se okrenula istraživanju svemira, poslavši letelicu bez posade na Mesec. A, posle Meseca, logičan kosmički put vodi ka - Marsu. “LOU KOST“ AMERIKANCI, koji slične sopstvene projekte mere milijardama, zaprepastili su se kada su čuli da indijsko putovanje na Mars košta - 72 miliona dolara! Kako je to moguće? Troškovi radne snage u Indiji su relativno niski (mada vrhunski stručnjaci ne mogu biti bedno plaćeni), a konstruktori su se trudili da uštede gde god je moguće - simuliraju probe na kompjuterima, koriste već postojeću tehniku, i tome slično. Možda, međutim, mogućnost organizovanja „lou kost“ svemirskih ekspedicija otvara potpuno novu eru u osvajanju beskraja. Šta ako se i male zemlje osmele na osvajanje kosmosa? Kako će se zvati prvi srpski spejs šatl? Sve je, ipak, relativno: pojedini komentatori zapitali su se treba li Indija da troši milione na međuplanetarnu misiju, dok istovremeno veliki deo njenog (ogromnog) stanovništva živi u siromaštvu?

Nastavak na Večernje novosti...