Izvor: Politika, 19.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Atomijum, pola veka kasnije
U nedelji proslave jubileja nekada najvažnije briselske građevine, mediji setno podsećaju da je tih „zlatnih pedesetih” svet bio mlad i pun optimizma, a da se na budućnost gledalo sa verom u bolje
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel 19. aprila – U Briselu se desetinama manifestacija sa nostalgijom obeležava 50 godina od otvaranja sajamske izložbe „Ekspo 1958” i izgradnje čuvenog „Atomijuma”. Danas, pola veka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kasnije, dok tek poneka đačka ekskurzija ili sredovečni par promiče ispod bleštavih kugli nekada glamurozne građevine u subotnje pre podne, teško je zamisliti da je pre pola veka milion znatiželjnika u istom danu obišlo ovo mesto, diveći se simbolu novog atomskog doba. Ukupno 41,5 miliona posetilaca za šest meseci, koliko je trajao „Ekspo”, što je bilo pet puta više od tadašnje belgijske populacije. Pamti se da su među gostima bili Dvajt Ajzenhauer, tadašnji američki predsednik, Volt Dizni, Odri Hepbern i Sofija Loren.
U nedelji proslave jubileja, posetioci imaju priliku da pogledaju namenski film iz 1958. godine i stotine, uglavnom crno belih fotografija koje svedoče o do tada nezapamćenom spektaklu u Briselu.
Manifestaciju je tog davnog 17. aprila, dok su nebo nad Hejselom parali vojni avioni, otvorio kralj Boduen, visok i stidljiv, kako ga opisuju njegovi sunarodnici, rečima: „Cilj ovog svetskog sajma je da doprinese stvaranju atmosfere mira i razumevanja.”
Belgijski, kao i mnogi evropski mediji, ovih dana setno podsećaju da je tih „zlatnih pedesetih” svet bio mlad i pun optimizma, a da se na budućnost gledalo sa verom u bolje. Belgija je po snazi bila 10. svetska sila, imala je kolonije sa bogatim mineralnim resursima i želela je da pokaže ostatku planete šta je sve u stanju da učini.
Atomijum, koji je projektovao tada tridesetsedmogodišnji Andre Vaterkejn, reprezentativac Belgije u hokeju na dve olimpijade, bio je najsvetliji primer obnove u posleratnoj eri, a gradilo se na sve strane. Brisel je od, takoreći evropske provincije, tokom pedesetih godina postajao moderan milionski grad, buduća prestonica Starog kontinenta. Započeta je izgradnja novih naselja, brzih saobraćajnica, metroa i novog aerodroma u Zaventemu.
Na izložbi 1958. godine u Briselu prikazana je prva televizija u boji, a sa „koka-kolom” je stigao novi ukus koji su mnogi posetioci prvi put probali. Bila je to još jedna prilika za hladnoratovsku propagandnu borbu. Dok su Sovjeti sa ponosom predstavljali svoj „Sputnjik”, a Amerikanci svoje bučne „Aj-Bi-Em” kompjutere, Belgijanci su imali priliku da svetu pokažu arhitektonsko čudo, 165 milijardi puta uvećanu maketu atoma metala.
Izložbeni prostor bio je smešten u 80 hala, od kojih su trećinu zauzeli domaćini, predstavljajući sopstveno (kolonijalno) bogatstvo. Dragulje, ugalj, aluminijum, drvo, keramiku, železničke šine, sir, čokoladu, duvan, dijamante, kao i opremu za bašte, pecanje, lov i posebne paviljone koji su predstavljali Belgijski Kongo i Ruandu.
Kada je u oktobru, pre pola veka, izložba zatvorena, mnogi izložbeni paviljoni i eksponati zauvek su napustili Brisel. Most iz nemačkog paviljona završio je u Zoološkom vrtu u Duizburgu, paviljon „Zlatna obala” postao je disko klub u Vilebroku kod Anverpena, dok je španski izložbeni prostor pretvoren u Madridsku umetničku galeriju.
Danas, Atomijum sa svojih devet kugli, smešten na krajnjoj periferiji grada izgleda više groteskno nego glamurozno. Više kao simbol izneverenih snova naivnog čoveka, nego potvrda da se priželjkivani progres zaista dogodio. Bez obzira na to, građevina je temeljno obnovljena 2003. godine, pa njene lopte i dalje blešte zaslepljujućim sjajem, kada je sunčan dan. Ali takvih dana u Briselu je veoma malo.
Vladimir Jokanović
[objavljeno: 20.04.2008]
.jpg)
