Izvor: Politika, 02.Jan.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Atinski tango
Zaljubljenici argentinskog plesa izašli na ulice glavnog grada
Od našeg dopisnika
Atina – Nedaleko od trgovačkog centra Atine okupljaju se svakog ponedeljka u deset uveče, bez obzira na vremenske uslove i doba godine.
Lagano,uz strasne i elegantne zvuke, propisno odeveni i spremni za jedan od najerotičnijih plesova, daleko od svega što ih okružuje, klize popločanim trgom.
Kao i svuda u svetu, i ovde, gde su dugo predstavljali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čudo, zovu ihtangerosi.
To su ljudi različitih profila,uzrasta, profesija iinteresovanja. Zajednička im je strast prema tangu, sposobnost da kroz igru razgovaraju na podijumu, da se razumeju bez reči, da „osete” partnera.
Muškarac vodi. On, kao i sama suština igre u svom najsavršenijem obliku,pokretima govori o odnosu muškarca i žene, o životu i smrti. Ona mu daje ruke, prepušta se i oseća svaki njegov naredni korak.
Na malom trgu na kraju trgovačke ulice Ermu, u centru Atine, nije baš sve ovako. Nisu svi tangerosi veliki majstori igre i emiteri emocija, ali su tu svakog ponedeljka da bi igrali, gledali i uživali. Strast se oseća među parovima koji u polumraku klize uz muziku iz zvučnika.
Sve je počelo pre godinu-dve kada se grupa mladih vraćala iz škole tanga.Tu na trgu su odlučili da zaigraju uz muziku sa mobilnog.Sledećeg ponedeljka doneli su kasetofon. Onda je stigao zvučnik.
Svake nedelje bilo ih je sve više.
Ima tu danas raznog sveta: pravih, školovanih igrača, starijih bračnih parova koji su maštali o milongi, tradicionalnom nazivu za mesto gde se organizuje igranje tanga.
Ima neukih koji pokušavaju da uhvate korak,posmatrača koji će inficirani tangom jednog dana postati tangerosi. Ima onih koji uz muziku putuju u postojbinu igre, Argentinu.
Za Klaru, Kolumbijku koja je zbog ljubavi ostala u Atini,to je veza sa Latinskom Amerikom.Dolazi sa drugaricama. Neke su zemljakinje, ostale Grkinje, jedna polu-Srpkinja.
Muž, Grk, zbog koga je okrenula život pre 18 godina, posmatra iz prikrajka. Ovaj 40-godišnjak nam kaže da razume, mada nema strast prema tangu: „Poštujem Klarine potrebe.“
Melina, koja stanuje nedaleko od žutog trolejbuskog depoa gde se skupljaju igrači, slučajno je pre godinu dana ugledala ovo društvo.Dugo se, kao i stanovnici okolnih kvartova, plašila da im priđe.
Polako su se navikavali na tangerose, zatim su dugo bili publika koja ih je do kasno u noć bodrila aplauzom.Danas i sami znaju da zaigraju.
Priča se pročula po Atini pa se danas ovaj latinoamerički ples strasti igra na 17 mesta u gradu“, kaže nam Alfonso Moratinos, Španac koji pomaže ovdašnjoj asocijaciji tanga.
To su klubovi ali i trgovi na kojima se, u određene dane u nedelji, ali uvek nekako u 10 uveče, jer je to tradicija u celom svetu, okupljaju igrači.
Pre godinu dana „tango ludilo” je zahvatilo Solun i neke gradove na ostrvima. Za Grčku je ulični tango, za razliku od mnogih evropskih gradova gde se već odavno odomaćio,nova pojava jer još uvek dominira tradicionalni način zabave.
Grci su strasni igrači čiji je nacionalni ples „zejbekiko“takođe igra duše, unutrašnjih osećanja, derta. Lako su razumeli poruku tanga.
U današnje vreme krize,neko će reći:„Nemaju druga posla.” Ali, ako bolje razmislimo,blago onima koji umeju da dušu i život, bar na sat-dva, ispune plesom i muzikom. Makar i na ulici – jer za to treba mnogo hrabrosti i volje.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 03.01.2011
