Izvor: Politika, 29.Dec.2014, 18:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Atentator na papu uhapšen u Rimu
Mehmet Ali Agdža iznenada posetio Vatikan i položio cveće na grob pape Jovana Pavla Drugog, zbog čega je intervenisala policija
Anarhista i okoreli kriminalac Mehmet Ali Agdža, koji je svojevremeno pokušao da ubije papu Jovana Pavla Drugog, ne prestaje da zbunjuje javnost: u subotu se iznenada obreo u Rimu gde je obišao grob počivšeg poglavara Rimokatoličke crkve.
„Ali Agdža je položio cveće na grob Jovana Pavla Drugog”, preneli su turski mediji pozivajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se na izvore u Svetoj stolici. Italijanska policija ga je bez zvaničnog objašnjenja odmah privela iako je, kako ističu u Vatikanu, obilazak groba slobodan za sve građane.
„Ja sam se vratio na ovo čudotvorno mesto”, kratko je izjavio on posle obilaska papinog groba. On će, kako tvrde mediji, po kratkom postupku biti vraćen u Tursku.
Ali Agdža, koji je 13. maja 1981. godine pucao u papu, od prvog dana povlači konfuzne poteze zbog čega taj atentat nikad do kraja nije rasvetljen. Posle 29 godina provedenih iza rešetaka, mnogi sumnjaju da on sada ima ozbiljne zdravstvene probleme.
Prilikom nedavne promocije autobiografske knjige „Obećali su mi raj”, izjavio je da ga je na atentat na papu nagovorio ajatolah Homeini. Iranska vojska ga je, tvrdi, obučila kako da likvidira poglavara Rimokatoličke crkve.
„Vatikan je demantovao da je Homeini naručilac atentata na papu jer je imao dobre odnose sa Iranom, koje nije želeo da pokvari”, objasnio Agdža.
Ali Agdža je pokušao da se krajem prošlog meseca sretne sa papom Franjom koji je posetio Tursku, ali Vatikan nije odgovorio na njegovu molbu. On je posle atentata i susreta sa Jovanom Pavlom Drugog, koji mu je oprostio greh, prešao u hrišćanstvo.
Atentat na papu Jovana Pavla Drugog još nije do kraja rasvetljen, iako su protekle 33 godina od tog događaja koji je na trenutak potresao svet. Tome je najviše doprineo sam Agdža oprečnim izjavama, koje su od prvog časa vezivale ruke italijanskoj istrazi. Nije želeo do kraja da odgovori na mnoga pitanja, iako se i danas veruje da nije bio sam, da je neko iza njega povlačio konce.
Prema prvoj verziji, rekao je da je ne trgu Svetog Petra tog dana bio sam. „U Vatikanu sam video đavola a u papi njegovo oličenje”, objasnio je Agdža odmah posle atentata.
Po drugoj verziji, optužio je bugarske i sovjetske agente od kojih je dobio pare da ubije papu, pošto je podržao rušenje komunističkog sistema na istoku Evrope. Na optuženičkoj klupi su se pored njega našla još trojica Bugara i trojica Turaka. Na kraju procesa Agdža je osuđen na doživotnu robiju, dok su ostali oslobođeni zbog nedostatka dokaza. U Italiji je pomilovan 2000. godine, ali je posle toga proveo deset godina u turskim kazamatima zbog ubistva poznatog novinara Abdija Ipekčija.
To nije bio kraj Agdžinoj konfuziji, koja potvrđuje da možda ima ozbiljne psihičke probleme. Jednog trenutka tvrdio je da su papinu smrt želeli crkveni velikodostojnici u samom Vatikanu, kako bi se još više zaoštrio hladni rat između Zapada i Sovjetskog Saveza. Sada se na udaru našao ajatolah Homeini, sutra će možda prozvati nekog trećeg. Ima onih koji veruju da on zapravo i ne želi da se do kraja rasvetli ta misterija pošto sada, kada je na slobodi, mora da vodi računa i o sopstvenoj glavi.
Vojislav Lalić
objavljeno: 29.12.2014.
