Izvor: Politika, 09.Jul.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Asanž: Pomogli smo Snoudenu da pobegne
Osnivač „Vikiliksa” govori o logističkoj podršci poznatom uzbunjivaču ali i legatu koji će njegova organizacija ostaviti
„Već sam skoro četiri godine u nekoj vrsti zatočeništva u Ujedinjenom Kraljevstvu, najpre u zatvoru, u samici, potom 18 meseci u kućnom pritvoru i sada dve godine u ambasadi”, kaže Džulijan Asanž, verovatno najpoznatiji Australijanac današnjice i rodonačelnik globalnog uzbunjivačkog pokreta, na početku razgovora sa Ejmi Gudman sa kanala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Demokrasi nau. Prinudni boravak u ambasadi Ekvadora koju ne sme da napusti zbog pretnji hapšenjem kod osnivača „Vikiliksa” međutim ne provocira izlive patetike. „Na neki način je boravak u ambasadi san izveštača o nacionalnoj bezbednosti. Policija ne može da uđe. Ne može biti ni noćnih ni dnevnih racija. Očigledno ovo nije pozicija u kojoj bih želeo zauvek da ostanem, ali, ako ništa drugo, makar mogu da nastavim da radim.”
Ekvadorska ambasada je Džulijanu Asanžu pružila utočište nakon što se suočio sa istovremenim istragama u Švedskoj i Americi. U SAD se tereti zbog objavljivanja tajnih dokumenata o ratovima u Avganistanu i Iraku, ali i depeša Stejt departmenta, dok ga u Švedskoj traže zbog ispitivanja po optužbama za seksualnu zloupotrebu. Do pomaka u švedskoj istrazi, posle dvogodišnjeg zastoja, moglo bi da dođe sledeće nedelje budući da su Asanžovi advokati zahtevali od tužilaca da predaju nove dokaze i povuku nalog za hapšenje.
U međuvremenu, odbegli uzbunjivač, u prvom celovečernjem intervjuu za neku američku televiziju otkako je u zatočeništvu, govori o logističkoj podršci koju je njegova organizacija pružila još jednom uzbunjivaču Edvardu Snoudenu, ali i o Hilari Klinton i legatu „Vikiliksa”.
„Najpre ću objasniti zašto se ’Vikiliks’ kao organizacija zainteresovao za taj slučaj. I sam sam prolazio kroz sličnu situaciju i mogao sam da predvidim na šta će naići Edvard Snouden. Takođe sam gledao kako Čelsi Mening prolazi kroz čak gore okolnosti, sada je osuđena na 35 godina zatvora, a u jednoj fazi su je držali u kavezima u Kuvajtu i prema njoj se odnosili veoma, veoma loše. Dakle, imao sam potpuno lično saosećanje za ono što je trebalo da se dogodi – i ne samo sa pravne već i sa novinarske strane.”
Asanž ukazuje na signale koje je američka administracija poslala svojim ponašanjem u slučaju „Mening”. Njihova odluka da doslovce smrve redova Meninga trebalo je da posluži kao pokazna vežba šta čeka sve one koji krenu njegovim stopama, a sličan scenario je osnivač „Vikiliksa” naslućivao i za svoju organizaciju.
„Stoga smo želeli da pokušamo da sa Edvardom Snoudenom postavimo kontraprimer koji bi pokazao da u stvari možeš da uzbuniš javnost i otkriješ informacije koje su od ogromnog istorijskog značaja. To je važno za razvoj civilizacije. Da li ćemo da skončamo kao masovni sistem nadgledanja sa agresivnom i jakom vojnom industrijom? Ako bismo uspeli da podignemo Edvarda Snoudena kao nekog ko je uzbunio javnost i preživeo, i ne samo preživeo nego i progovorio o tome i nastavio da informiše ljude o tome šta se dešava, onda smo želeli to da učinimo jer bismo tako ohrabrili i druge izvore da istupe.”
A kako je Asanžov tim pomogao Edvardu Snoudenu?
„Realnost je da su Nacionalna bezbednosna agencija i Ministarstvo pravde, pored sve svoje moći prinude, na kraju krajeva birokrati. Oni su grozni, dosadni birokrati. A birokrati su neefikasni i spori”, kaže on.
Asanž objašnjava da su njegovi saradnici upravo zbog tromosti sistema uspeli da reaguju brzo i isplaniraju ceo mehanizam koji bi pomogao Snoudenu da se sa što manje posledica izvuče iz cele avanture objavljivanja poverljivih informacija. Tako je isplaniran njegov put u Hongkong, a potom i dalji transfer.
Novinarka Ejmi Gudman je upitala Asanža šta misli o opaski Hilari Klinton da bi Edvard Snouden trebalo da se vrati u SAD i da tamo u okviru pravosudnog sistema razjasni svoju poziciju.
„On nema mogućnosti da vodi kvalitetnu odbranu u SAD. Sve se pokazalo u slučaju ’Mening’ – 35 godina zbog pričanja sa medijima, nema optužbi da je bio umešan ikakav novac, niti da je sarađivao sa nekim protivnikom SAD. To su pravi problemi sa kojima se ljudi suočavaju u slučajevima poput ovog.”
Asanž ističe da najveći legat „Vikiliksa” tek treba da nastupi, iako je organizacija i te kako zaslužna za promenu svesti o političkoj prirodi interneta. „Nova generacija je svojim očima, u realnom vremenu, posmatrala kako se istorija dešava, istorija čiji su i sami sastavni deo bili.”
A da li je u najavi neki novi Edvard Snouden?
„Siguran sam da će biti. U stvari, siguran sam da je već tu.”
-----------------------------------------------------------------
Zanimljivo nemačko objavljivanje priče o dvostrukom agentu
Slučaj nemačkog obaveštajca koji je radio za Amerikance nije iznenađenje za Džulijana Asanža. „Ne čudi me da su SAD podmitile obaveštajca. Ono što je zanimljivo jeste da je Nemačka odlučila da to objavi, da su otkrili nekog i da će da ga optuže, a ne samo da ga otpuste. Takva odluka nemačke vlade će naići na odobravanje tamošnje javnosti.”
Dragan Vukotić
objavljeno: 09.07.2014.
