Izvor: VOA, 30.Jul.2021, 17:35

Arktik stigao na dnevni red geostrateškog nadmetanja

Arktik stigao na dnevni red geostrateškog nadmetanja

Arktik je jedno od najlepših mesta na našoj planeti. Velika prostranstva leda pokrivaju duboki okean. Dom je za mnoge vrste životinja i smešten je uz severni pol, gotovo netaknut ljudskom civilizacijom. Mnogo manje je poznato da je Arktik prebogat rudama, gasom i naftom. U morskom dnu ispod Severnog ledenog okeana smešteno je oko 90 milijardi barela nafte - oko 13 odsto neotkrivenih svetskih rezervi nafte - i oko 30 odsto neiskorišćenog prirodnog gasa na planeti. [Podaci: Američka uprava za energetske informacije.]​ Arktički region takođe deli osam država: Kanada, Grenland (kao autonomna teritorija Danske), Island, Norveška, Švedska, Finska, Rusija i Sjedinjene Države. Nekoliko zemalja među njima je već predalo formalne papire Ujedinjenim nacijama za priznavanje njihovog statusa kao zemalja Arktika uz argument da poseduju delove ogromnog arktičkog morskog dna.  Arktik ni u jednoj drugoj zemlji u regionu ne igra važniju ulogu od one u Rusiji, ističu mnogi eksperti. Resursi u gasu i nafti, koja sama Rusija poseduje, već su odigrali ključnu ulogu u obnavljanju ekonomskog bogatstva zemlje, jačanju njene političke stabilnosti, usponu Vladimira Putina, kao i vraćanju Rusije na svetsku scenu kao ambiciozne sile koja traži povratak svog uticajnog mesta u međunarodnom poretku.  U očima Moskve, arktički region nije samo važan izvor daljeg ekonomskog rasta Rusije, već sve više predstavlja polaznu tačku za projektovanje ruske moći u širem području severnog Atlantika. U avgustu 2019. godine, ukupno 30 ruskih brodova učestvovalo je u vežbi kojom se NATO-u blokira pristup Baltičkom, Severnom i Norveškom moru, čime bi se zatvorilo Skandinavsko poluostrvo u celini.  Bivši komandant američkih kopnenih snaga u Evropi, penzionisani general Bendžamin Frenklin Hodžis ukazuje i na rastuće zajedničke komercijalne interese Kine i Rusije na Atlantiku: „Sa otapanjem leda u poslednjih nekoliko godina Rusija je počela da poseže za sve većim delom Arktika.  U februaru se pojavio i prvi ruski brod koji je ikad plovio direktno iz Tihog okeana do Atlantika, prateći velikog ledolomca takođe ruske proizvodnje,  što je značajno. Novi severni morski put iz Điangsua u Kini do ruskih proizvođača gasa na arktičkoj obali, mogao bi da zameni sadašnji mnogo duži put kroz Suecki kanal.”   Postojeći ekonomski plan za Arktik, kinesko vođstvo nazvalo je “Polarni put svile.”  Kina, (koja se nalazi 3,000 kilometara daleko od polarnog kruga), izaziva sve veću zabrinutost zbog strateških implikacija njenih ekonomskih aktivnosti, koje bi dugoročnije mogle da poprime i vojnu dimenziju. Zabrinutost na planu globalne bezbednosti izražava sam generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg.  Pred NATO samita u junu, Stoltenberg je listu Dojče Vele, rekao da bi sve topliji Arktik mogao da podgreje i geopolitičke tenzije:   „Videli smo pojačano vojno prisustvo Rusije, koja otvara ruske vojne objekte na Arktiku. Kina je 2018. godine sebe proglasila ‘blisko-arktičkom’ državom. Dakle, otapanje Arktika je već promenilo bezbednosni ‘pejzaž’ u svetu.” Po Hodžisu: “Trebalo bi slediti pokrenutu inicijativu generalnog sekretara Stoltenberga za jačanje NATO-a, koja je već u toku, uključujući poboljšanje opšte spremnosti, poboljšanje vojne mobilnosti, poboljšanje razmene obaveštajnih podataka, poboljšanje vazdušne i protivraketne odbrane alijanse.” Upozorenja o sve širem uticaju Kine i Rusije stižu i od strane američkih zvaničnika. Po rečima Keneta Brejtvejta, bivšeg ambasadora SAD u Norveškoj i donedavnog sekretara američke mornarice:  „Kinezi i Rusi su svuda, posebno Kinezi. Bili biste uznemireni količinom kineskih aktivnosti na obalama Norveške.” General Hodžis sa svoje strane upozorava: “Kada podmornice počnu da probijaju led, potom krenu vojne vežbe popriličnih razmera zajedno sa širenjem infrastrukture, nastupa opasnost da čitav prostor mogu i da kontrolišu. Bez odupiranja tome de facto bi pokazali da ustupamo prednost drugima.”  Hodžis, ujedno, ističe i novonastalu pojačanu bezbednosnu saradnju između samih nordijskih zemalja, uključujući Dansku, Finsku, Island, Norvešku i Švedsku, koje nisu sve članice NATO-a. Sve su, međutim, u susedstvu Rusije, što ih je nagnalo da pojačaju domaću vojnu spremnost, povećaju svoje vojne budžete i unesu dopune u zajedničkoj vojnoj strategiji.   Izmenjeno bezbednosno okruženje stiglo je i sa neizvesnim rokom trajanja, zaključuje Hodžis.

Nastavak na VOA...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta VOA. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta VOA. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.