Izvor: Blic, 26.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Argentinci biraju 'lošeg'
Argentinci biraju 'lošeg'
BUENOS AIRES - Mariano de la Vilja će sačekati poslednji trenutak pre nego što odluči za koga će glasati na predsedničkim izborima koji se u nedelju održavaju u Argentini. Osnovni razlog za to je što on još uvek traži 'najmanje lošeg kandidata' kome će ukazati svoje poverenje.
Ovaj 52-godišnji službenik u banci tvrdi da nijedan od petorice vodećih kandidata nije zaslužio njegovo poverenje koje se pre svega zasniva na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << želji da Argentina izađe iz teške ekonomske situacije.
'Kada pogledam spisak predsedničkih kandidata na njemu vidim samo ljude koji su nas i doveli u ovu krizu. Sada isti ti ljudi tvrde da mogu da izvuku zemlju iz propasti', kaže De la Vilja. Njegovo mišljenje deli većina stanovnika u Argentini.
Analitičari, na drugoj strani, predviđaju najneizvesnije izbore u istoriji predsedničkih izbora, jer predviđanja ukazuju da nijedan kandidat neće osvojiti više od 20 odsto glasova. Ipak, neko će morati da nasledi sadašnjeg predsednika Eduarda Dualdea, koji je prošle godine u januaru došao na mesto prvog čoveka Argentine nakon velikih uličnih protesta, kao peti po redu predsednik za manje od godinu dana.
Peronisti, najveća politička partija u Argentini podeljeni su između tri kandidata. Prvi je bivši predsednik Karlos Menem, drugi je dugogodišnji lider partije Nestor Kirčner, a treći bivši guverner provincije San Luis Adolfo Rodrigez Saa.
Druga dvojica kandidata koji odskaču u 'velikoj petorci' su Rikardo Lopez Marfi, bivši ministar ekonomije i Elisa Kario, kongresmenka koja se kandidovala kao nezavisan kandidat.
Predizborna istraživanja pokazuju da se u blagoj prednosti nalazi Karlos Menem (72), koji je predvodio Argentinu od 1989. do 1999. godine.
Ipak, većina stanovnika u Argentini sa ogorčenjem dočekuje predsedničke izbore. U poslednjih 20 godina druga najveća država Južne Amerike preživela je brojne nedaće, od vojnih diktatura do demokratije, od hiperinflacije do ekonomskog buma i nazad. Početak 90-ih godina prošlog veka bio je raj za Argentince, ali onda je došao novi milenijum, plate su pale za 40 odsto, nezaposlenost je premašila 25 odsto radno sposobnih, više od polovine stanovnika živi u siromaštvu, dok je dug zemlje narastao na 141 milijardu dolara.
'Glava me boli kad se setim šta smo sve preživeli. Nemamo osećaja za kontinuitet, ono što izgradimo odmah uništimo', reči su 43-godišnje Ruven Korije, koje najbolje oslikavaju raspoloženje među 'običnim ljudima'. CDC/A.P. Gaučosi najviše žele Lulu
Iako zvuči neverovatno imajući u vidu veliki rivalitet Brazilaca i Argentinaca, ukoliko bi postojala takva mogućnost na nedeljnim izborima u Argentini glatku pobedu bi odneo sadašnji predsednik Brazila Luis Inacio Lula da Silva. Ovakvu mogućnost koja govori o Lulinoj velikoj popularnosti u Argentini pokazalo je istraživanje javnog mnjenja koje je izvela kompanija 'Graciela Romer i saradnici'. Istraživanje pokazuje da bi Lula 'lagano' na predsedničkim izborima u nedelju dobio podršku čak 56 odsto birača. Zanimljivo je da Luline pristalice u Argentini navode da ga najviše cene zbog poštenja, jakog karaktera i rešenosti da se obračuna sa siromaštvom, što je sasvim dovoljna preporuka za domaće kandidate.
