Izvor: Blic, 10.Nov.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arbitraža će koštati pet miliona evra
Jadranka Kosor, hrvatska premijerka, potpisala je juče izjavu uz sporazum o arbitraži između vlada Hrvatske i Slovenije u kojoj se ističe da se ništa u tom sporazumu neće smatrati kao pristajanje Hrvatske na zahtev Slovenije za teritorijalni kontakt s otvorenim morem nakon prozivki u zemlji da je žrtvovala deo teritorije radi ulaska u EU.
Probleme zbog sporazuma, potpisanog prošle nedelje, ima i Borut Pahor, slovenački premijer, koga opozicija optužuje da je potpisao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dokument štetan za državu, zbog čega je neizvesno hoće li slovenački parlament uspeti da ratifikuje sporazum do kraja ove godine.
U međuvremenu, izračunato je da će arbitraža granice između Slovenije i Hrvatske koštati najmanje pet miliona evra. Toliko bi, prema slovenačkim izvorima, trebalo da budu plaćeni arbitri i dvadesetočlana slovenačka delegacija.
Zagrebački „Večernji list" navodi da će troškove arbitraže snositi dve zemlje, iako je prema predlogu Olija Rena, evropskog komesara, troškove trebalo da plati EU.
Stručnjaci američke kompanije „Brisko invester i Bazel LLP" iz San Franciska, koji se bave pograničnim sporovima na moru, navode da će arbitri koštati najmanje 500 evra na sat, a to znači da će pet arbitara koštati najmanje milion i po evra dnevno. Oni će zaraditi još više ako bude neslaganja dve strane.
Prema cenovniku Stalnog arbitražnog suda u Hagu, glavni sekretar košta 250 evra na sat, a savetnici 175 evra, dok prostorije za pregovore koštaju 1.000 do 1.750 evra po sastanku. Prema Renovom predlogu, sastanci će se održavati u Briselu, a EU bi dala „tehničku podršku".
U Sloveniji je Pahorov potpis na sporazum izazvao pravu buru. Janja Klasinc, predsednica spoljnopolitičkog odbora slovenačkog parlamenta, kaže da će zbog toga biti „vrlo teško" brzo ratifikovati sporazum u parlamentu.
Model za Makedoniju
Diplomate ocenjuju da bi dogovor Slovenije i Hrvatske o rešavanju pograničnog spora arbitražom, koji je Hrvatskoj otvorio put ka Evropskoj uniji, mogao postati model i za Makedoniju i za Grčku, koje se spore oko imena nekad najjužnije republike bivše SFRJ. „Nadamo se da bi sporazum Hrvatske i Slovenije mogao biti primenjen i na naš slučaj", izjavio je Vasko Naumovski, zamenik šefa diplomatije Makedonije.
