Izvor: Politika, 03.Jun.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arabeske i osmesi Tunisa
Slogan posle revolucije jasmina: dođite i uživajte u emocijama Tunisa pre nego što on postane klasična demokratija
Od našeg specijalnog izveštača
Tunis – Početkom godine ovaj grad je goreo. Policija je pucala, a mladi demonstranti su ginuli ne verujući obećanjima predsednika Zina Abidina ben Alija da će sniziti cene hrane, stvoriti nova radna mesta i ukinuti cenzuru. Govorio je da će ostati do 2014. i da će se tada povući.
„BenAli, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << degage!” (Ben Ali, odlazi!), uzvraćali su aktivisti „Revolucije jasmina” 14. januara, prvog od serije velikih protesta koji će zahvatiti arapski svet. Ben Ali je pobegao.
Zakazani su izbori od kojih se očekuje da budu prvi demokratski u zemlji koja je tokom svih 55 godina svoje nezavisnosti znala samo za dvojicu lidera: Habiba Burgibu, koji je Tunis prinudno uvodio u moderno doba ali podržavao obrazovanje i prava žena, i Ben Alija, koji je 23 godine trenirao strahovladu.
Zemlja sada ubrzano grabi ka povratku u normalu. Na prošle nedelje završenom samitu G-8, bogate zemlje su Tunisu i Egiptu obećale 14 milijardi evra za konsolidaciju demokratije, za stabilizaciju ekonomije.
Pomoć se uveliko odnosi na turizam, jednu od glavnih arterija nacionalne privrede. Tunis je 2009, poslednje godine za koju postoje podaci, primio sedam miliona turista koji su ostavili tri milijarde dolara.
Ako se u februaru, u vreme nereda, uličnih obračuna i vanrednog stanja Tunis nudio turistima-avanturistima, danas se vraća misteriji i romansama na severnoafričkom raskršću istorije – od ruševina drevne Kartagine do šaputavog peska Sahare, od vladara koji su podizali veličanstvene džamije do strpljivih kujundžija koji po srebru vezu magične arabeske, od stare Medine grada Tunisa ili letovališta Hamameta, do zavodljive lučice Port al Kantavija.
Sada se, uz sve to, po čajdžinicama uz nargile ili po kafeima uz espreso nudi i ponešto proživljene revolucije. Samo ih pitajte, odmah će krenuti da pričaju.
Provokativno, barem za one čiju radoznalost ne ispunjava tipični turistički itinerer. Za one koji traže nešto više od toga da se parkiraju na plaži.
„Dođite i uživajte u emocijama Tunisa pre nego što on postane klasična demokratija”, poručuje ministar turizma Mehdi Huas.
Za one koje ne zanima šta imaju da kažu ljudi zemlje iz koje je sve počelo, koja je u arapski svet izvezla promene posle kojih nikada više neće biti isti, more se zagrejalo, plaže doterale, palme su potkresane, ležaljke spremno čekaju u hladu, animatori po hotelima goste uče da udaraju tam-tam.
Čeka i poneko rashlađeno „dugo piće” jer alkohol ovde nije zabranjen iako su lokalni islamisti svoj pokret En-Nahda registrovali kao stranku uoči opštih izbora.
Svetska turistička organizacija, agencija UN sa sedištem u Madridu, nedavno je pohvalila napore Tunisa da normalizuje sektor turizma, da povrati poverenje turista i tako doprinese brzom oporavku zemlje.
Simptomi spokoja sada smenjuju slike nereda u ovoj zemlji koja je više Côted’Azurnego Afrika. Posetioci se vraćaju privučeni suncem, morem, beduinskom egzotikom na obodima Sahare, spektakularnim spomenicima antike, ukusnom hranom i dobrim vinima, berberskim ćilimima.
Glavni grad Tunis ponovo je otvorio svoje ozelenjene bulevare i ulične kafee ljubomorno ispod školjke savremenosti čuvajući prizore arapske i otomanske prošlosti koji se nisu menjali vekovima: sukove i džamije Medine, starog grada iz 9. veka, gde se cenka oko srebra i grnčarije. Ili u četvrti La Gulet, pored španske tvrđave, uživa u ribljim restoranima.
Dolazio sam i ranije u Tunis. Mnogo češće uživao u otvorenosti i toplini ovog sveta nego što sam morao da se branim od nasrtljivih prodavaca suvenira.
Ti ljudi, koji su početkom godine rekli „dosta” korumpiranom tiranskom režimu, nisu fundamentalisti opčinjeni mržnjom prema Zapadu. Samo su bili umorni nemogućnošću da nađu posao, skokom cena i svakodnevnim poniženjima. Sada, kada su izvojevali novu nezavisnost, željno iščekuju goste.
Tunis je česta opcija raznih paket-aranžmana, a većina posetilaca hrli ka visokim hotelima koji su postrojeni duž obala Hamameta, Port el Kantavija i Susa. Svaka njima čast, ali propustiće mnogo. Kartaginu. Ili biser mediteranske obale Tunisa, pitoreskni Sidi bu Said, kolekciju snežnobelih građevina smeštenih na brdu sa pogledom na tuniski zaliv, samo dvadesetak minuta vožnje od prestoničnog aerodroma.
Neki od najboljih butik-hotela Afrike. Vijugave uličice koje se uspinju ka džamiji na vrhu. Kafei i restorani, poput „Sidi Šabana” čija je terasa uklesana u stenje što se obrušava ka plavetnilu mora.
Povremeno promakne prosjak. Siromaštvo i nezaposlenost teže je iskoreniti nego proterati diktatora. Tunišani su svesni da sada najviše zavisi od njih.
Osmesi koje nesebično dele turistima to potvrđuju.
Boško Jakšić
objavljeno: 04.06.2011
