Izvor: Vostok.rs, 27.Okt.2010, 12:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antikvarijat kao front političkih dejstava
27.10.2010. -
Pre 90 godina, 20. oktobra 1920. godine predsednik sovjetske vlade Vladimir Lenjin potpisao je jedan od najspornijih istorijskih dokumenata: O prodaji antikvarnih vrednosti u inostranstvo. Zemlji u kojoj je posle revolucionarnog prevrata 1917. godine upravo bio završen krvavi rat, veoma je bio potreban novac.
Postoji tačka gledišta da je Lenjin potpisao deklaraciju kako bi legalizovao i doveo u kontrolu trgovinu kulturnim vrednostima oduzetim i nacionalzovanim >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << od strane boljševika, koja je tekla nekontrolisana. Ipak nasleđe to ipak nije spaslo od razvlačenja. Prodaje ruskih kutlrnih vrednosti, između ostalog na aukcijama u inostranstvu, tekle su sve do kraja 30-ih godina, nanoseći nepopravljivu štetu velikim muzejskim zbirkama.
Ipak: Ne treba se prema ovom dekretu udnositi kao prema putu otvorenom za prodaju, to je šematično, tvrdi u intervjuu za Glas Rusije šef sektora rukopisnih i dokumentarnih fondova Muzeja Moskovskog Kremlja Tatjana Tutova. I podseća na sledeće činjenice:
U epohi revolucije nova vlast pokušava da izađe na kraj sa nasleđem prošlosti i da pri tome izvuče najveći profit, kaže Tatjana Tutova. Tako je bilo uvek, i u Francuskoj za vreme Luja 14, i u Engleskoj za vreme Kromvela, i u Nemačkoj prilikom sekularizacije crkvenih vrednosti početkom 19. veka, i upravo od toga muzejski saradnici su pokušavali da zadrže boljševike. Na sreću, u strukturama vlasti 1917. nalazili su se takvi poslenici kulture kao što je Anatolij Lunačarski. Na leto 1920. godine, nastavlja Tatjana Tutova, tačnije još pre izlaska pomenutog dekreta, bila je doneta vladina odluka o oduzimanju iz muzeja vrednosti visokog materijalnog dostojanstva. Anatolij Lunačarski je odmah izrazio kategorični protest, i odluka je korigovana. Dekret koji je usledio ticao se samo antikvarnih vrednosti, ne muzejskih. To je bila mala pobeda muzejskih poslenika takođe. Oni su se uputili predsedniku Višeg saveta narodne privrede Alekseju Rukovu i ubedili ga da nije u pravu. Krpiti finansijske rupe države na račun kulturnih vrednosti, pisali su oni, to je isto kao izlaziti u pustinju i polivati je iz kofice. Gubici su kolosalni, a rezultat nikakav.
Tako je masovna prodaja vrednosti koju su hteli da započnu odmah posle revolucije, bila obustavljena. A šta se tada dešavalo iza čuvenog dekreta? Stvarane su specijalne strukture koje su se na privatnom tržištu bavile kupovinom antikvarijata radi kasnije prodaje u inostranstvu. Prvatnih prodavaca je bilo dosta – u zemlji je besnela glad, i vlasnici dragocenosti su ih razmenjivali za hleb i krompir. Samo ovim stvar se nije ograničila, primetila je Tatjana Tutova.
Ipak su pustili pipke u muzeje, čemu su se veoma protivili muzejski poslenici. Krajem 20-ih godina stvar je došla do žrtava. Dmitrij Ivanov, direktor Oružane palate Kremlja, ne želeći da potpisuje spiskove za oduzimanje vrednosti odlazi sa dužnosti, osetivši nemogućnost dalje borbe. Ubrzo ga nalaze sa železničkoj pruzi, tobože izvršio je samoubistvo. Zmenik direktora Vladimir Klejn potpisao je pismo vladi o tome da Oružana palata kao muzej može da izgubi svetski značaj. Na kraju je uspeo da spase između ostalog ambasadorske darove. Sada čuvena sala ambasadorskih darova čudi sve naše posetioce. A Vladimira Klejna su zatvorili, posle čega je umro od srčanog udara. Streljali su naučnog sekretara Pavljukeviča, represirali su još nekoliko saradnika.
Kako pravedno priznaju istoričari, ni jedna zemlja početkom 20. veka nije posedovala takvu zbirku dragocenosti u crkvama, manastirima, muzejima, dvorcima, vilama i u ličnom korišćenju građana kao Rusija. Da, veliki deo ovih nebrojanih nacionalnih bogatstava je izgubljen. Ali i očuvano, često čudom i po cenu života, kulturno nasleđe Rusije još uvek ostaje jedno od najvećih u svetu.
Danas Rusija, kao i svaka civilizovana zemlja ima zakone koji regulišu trgovinu antikvitetima i maksimalno sprečavaju formiranje takozvanog crnog tržišta antikviteta. Ovi novi zakoni pre svega štite muzejske fondove.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
