Izvor: Blic, 03.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antiglobalisti: Ko su i šta hoće
Antiglobalisti: Ko su i šta hoće
Pred sudiju za prekršaje u Ženevi juče je izvedeno 25 učesnika nereda do kojih je došlo tokom protesta povodom samita G8 u Evijanu. Policija je u noći između nedelje i ponedeljka uručila oko 50 sudskih poziva i 25 naloga za privođenje, izjavio je portparol kantonalne policije u Ženevi Žak Voleri.
Neki od demonstranata se terete za počinjenu materijalnu štetu, nasilje nad policijom i krađu. Za vreme nereda, brojni izlozi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u centru Ženeve su obijeni, a Ministarstvo finansija, koje je tri puta bilo meta napada huligana, pretrpelo je veliku štetu, rekao je Voleri.
Od Sijetla 1999. godine do Ženeve danas, gotovo svaki veliki skup svetskih lidera ili predstavnika moćnih finansijskih institucija propraćen je velikim demonstracijama. Neke od njih prerasle su u veliko nasilje.
Džošua Ajhen, dvadesetogodišnji Amerikanac iz Portlanda, Oregon, izgleda kao i većina njegovih vršnjaka širom sveta. Ono što ga izdvaja od drugih jeste činjenica da je on jedan od lidera antiglobalističkog pokreta koji je protekle četiri godine zadao dosta glavobolje vladama Zapada i njihovim finansijskim institucijama organizujući masovne proteste, koji se obično završavaju sukobima s policijom. Sve je počelo krajem 1999. godine velikim protestima u Sijetlu, da bi se kasnije proširilo na Prag, Barselonu, Geteborg i Đenovu i juče Evijan i Ženevu.
Na pitanje šta ga je nateralo da se pridruži pokretu, on odgovara: 'U proteklih 30 godina u SAD postoji mit da mediji govore samo istinu, ali kada se to malo bolje pogleda, kada se urade analize, vidi se da to nije tako. Kada vidite ko drži medije i ko su glavni ljudi, postaje vam jasno čije interese oni zastupaju.'
Ajhen objašnjava da ne voli reč antiglobalizam i da je bolji izraz antikorporacijska globalizacija. 'Globalizacija nije loša stvar, jer je lepo da ceo svet živi zajedno, ali je pitanje na koji način se to radi', reči su našeg sagovornika.
Ajhen objašnjava da je pokret zasnovan na autonomnim grupama koje rade zajedno. Ne postoji hijerarhija, ljudi se jednostavno okupe i dogovore. Postoje ljudi koji organizuju smeštaj, obezbeđuju hranu, lepe plakate. To su autonomne grupe gde nema lidera. 'Ako imate takav pokret, onda mu je teško naći slabu tačku. Ako imate lidera, uvek ga možete uceniti', rekao je Ajhen.
Ko finansira pokret, bilo je naše sledeće pitanje: 'Većinom to sve vode volonteri, a novac prikupljaju lokalne grupe. Osim toga, postoji i dosta donacija koje pokrivaju troškove. Mislim da veliki deo projekta i dalje može da bude volonterski, ali mi takođe razmišljamo i o načinima finansiranja. Ono što je naš problem jeste to što je pokret prilično klasno obojen, jer da bi neko dobio naše informacije, član mora da ima kompjuter. To u SAD i Evropi nije neki veliki problem, ali u zemljama Trećeg sveta to ide jako teško.'
Američki student podvlači da pokret nema neki glavni cilj. Postoji dosta različitih ljudi koji guraju u istom smeru, a čiji je glavni cilj da se finansijske grupe nateraju da se otvore prema ljudima nad kojima ilegalno vladaju. 'Ima onih kojima je jedini cilj da ujutru nađu sto u nekom restoranu i dobiju besplatnu hranu, ima onih koji zahtevaju da institucije rade ono što govore. Mislim da se pokret kreće, da ljudi dolaze i da se ova snaga oseća svakog dana', zaključio je jedan od lidera antiglobalista Džošua Ajhen. M. Ivanović Dolaze u Srbiju
Ajhen je nedavno, po drugi put, posetio i našu zemlju u cilju formiranja antiglobalističkih grupa.
- Ispipavamo kako je pokret razvijen u ovom delu sveta i kakve su perspektive za njegov razvoj. U Pragu su pre tri godine bile velike demonstracije, ali ostali delovi regiona istočne Evrope i Balkana su prilično 'mrtvi'. Prošlo je deset godina od pada komunizma i mislim da će se stvari tek razviti. Očekujem da će u Srbiji doći do spontanog okupljanja ljudi koji će reći: 'Hej, zašto smo se mi iz jednog užasnog sistema prebacili u drugi užasni sistem?' Ljudima je nekada garantovan posao, zdravstvena zaštita, besplatno obrazovanje, a toga više nema - kaže Ajhen.
Pre dve godine bila je pokrenuta inicijativa o pokretanju nezavisnog medija centra u Beogradu u okviru antiglobalističkog centra 'Indimedija', ali projekat nije zaživeo zbog nedostatka novca. Očekuje se da bi uskoro situacija mogla da se promeni i da se Beograd nađe na listi od preko sto takvih centara u svetu.
