Izvor: Blic, 06.Avg.2015, 10:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Andžej Duda danas preuzima dužnost predsednika Poljske
Novi poljski predsednik Andžej Duda (43), stupa danas na dužnost uz velika očekivanja Poljaka, ali Evropska komisija strepi koliko će radikalan biti nacionalno-konzervativni spoljnopolitički zaokret Poljske i koliko će komplikovati ionako teške odnose Brisela sa Rusijom.
"Diplomatija ne voli revolucije. U spoljnoj politici nisu poželjne radikalne promene. Neće biti naglih izmena, ali biće korekcije, povremeno vrlo duboke. Za mene je takav element aktivizacija poljske spoljne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << politike", kazao je Duda uoči današnje inauguracije u Varšavi.
Aktivizacija, prema obećanjima u izbornoj kampanji i jučerašnjem intervjuu agenciji PAP, znači oštriji i samouvereniji kurs prema Briselu uz osetnu dozu evroskepticizma, očekivanje da Nemačka popusti i prestane da bude glavni kočničar otvaranja baza NATO i stalnog prisustva savezničkih vojnika u Poljskoj, kao i nastavak oštrog kursa ranijeg predsednika Leha Kačinjskog, čiji je Duda bio savetnik, prema Rusiji.
"Kad je reč o Ukrajini i Rusiji, tu je u igri uzajamno poštovanje suvereniteta i nezavisnosti. Moraju da se poštuju i odnosi koje medju državama reguliše medjunarodno pravo. Poljska je dužna da pomogne na razne načine Ukrajini. Ne govorim tu o finansijskoj pomoći, već moramo da omognemo u izgradnji institucija države", kazao je Duda u intervjuu PAP-u.
Po oceni novog predsednika, fatalno bi bilo kad bi se zamrznuo konflikt u Ukrajini i Poljska će zahtevati drugačiju formulu pregovora o rešavanju tog sukoba.
Konzervativna stranka Pravo i Pravda, a ni sam Duda, ne kriju ambicije da bi za pregovarački sto trebalo da sedne i Poljska kao glavni "advokat" Ukrajine u EU.
Kada je u pitanju Balkan, Duda ima viziju Poljske kao inicijatora i lidera tešnjeg povezivanja cele Srednje Evrope od Baltika do Jadrana i Crnog Mora i stvaranje bloka tih partnerskih država unutar EU.
"Te zemlje imaju zajednička iskustva iz druge polovine 20. veka i i zajedničke probleme. Ne samo kada je reč o bezbednosti, nego i privredne", kazao je Duda.
Poljski konzervativci na čelu sa pokojnim predsednikom Lehom Kačinjskim i njegovim bratom-blizancem, bivšim premijerom Jaroslavom Kačinjskim, oštro su kritikovali odluku poljske vlade da prizna Kosovo, odmah posle proglašenja nezavisnosti, jer su to priznavanje videli kao opasan presedan koji će otvoriti Pandorinu kutiju proruskog separatizma, tada, pre svega u Gruziji.
Pokojni predsednik Kačinjski izjavio je čak više puta da dok je on na čelu države Poljska neće poslati ambasadora u Prištinu.
Odmah posle izbora Dude za 6. predsednika Poljske od pada "gvozdene zavese", evropski partneri sa Berlinom na čelu, nisu skrivali strepnje da Poljska sa Dudom kao šefom države, a posebno ako se njegov uspeh pretoči u izbornu pobedu stranke Prava i Pravda Jaroslava Kačinjskog na parlamentarnim izborima u jesen, može da postane nepouzdan i neugodan partner koji će komplikovati postizanje konsenzusa u ključnim pitanjima, pre svega u odnosima sa Rusijom, ali i u daljoj dubljoj integraciji EU.
"Možda nismo realno svetska sila ali jesmo jedna od najvećih država u Evropi. Ima nas 38 miliona plus velika dijaspora u inostranstvu", kazao je Duda pred inauguraciju, dodajući da treba poštovati ulogu i snagu Nemačke ali da će Poljska postupati po načelu da ko ne poštuje sam sebe biva poražen.
